Топола – Опленац је брдо које се налази изнад варошице Тополе а до овог узвишења воде на десетине стаза које су смештене кроз храстову шуму. Због природно неправилног, рачвастог облика мештани су користили некада ово дрво за оплен, односно дрвене делове на сељачким колима па одатле и назив Опленац. Црква је посвећена светом Ђорђу, а поред цркве комплекс обухвата и краљеве винограде, Виноградареву кућу, кућу краља Петра, Вилу краља Александра, Вилу краљице Марије, Карађорђеву цркву и хотел Опленац.
„Опленац је један од највећих потенцијала Шумадије, задужбина се простире на 140 хектара, има шест објеката које обилазе туристи уз винарију која је мало даље од овог места. Сама структура туристичке посете је разнолика, можемо се похвалити да смо имали госте из Јапана, Сједињених америчких држава, Индије, Пакистана, Ирана и Израела, јер је задужбина препозната као једна од посебних дестинација, и то посебна у сваком смислу“, рекао је Драган Рељић, управник задужбине Краља Петра I на Опленцу.
Црква на Опленцу један је од главних симбола целог краја истовремено је и маузолеј династије Карађорђевић. Цркву је подигао краљ Петар I Карађорђевић, као и историјско- меморијални комплекс који се данас назива, Задужбина Краља Петра I на Опленцу.
„Црква је специфична и посебна у сваком погледу овде почива пет српских владара што Опленац чини јединственим местом. Црква Светог Ђорђа – породична гробница династије Карађорђевића коју је унук вожда Карађорђа краљ Петар I почео да зида 1910. године. Зидана из његових личних средстава и личних средстава његовог сина краља Александра по пројекту архитекте Косте Јовановић у српско византијском стилу, наменски за породичну гробницу. У маузолеју сада почива њих 30, 27 чланова породице почива у крипти и ту су још двојица владара, син вождов кнез Александар који је владао Србијом 16 година, његов унук и краљ Петар II пренет из Америке.
Унутрашња декорација рађена је по идеји краља Александра, у мозаику 3.570 квадратних метара под мозаиком, 15.000 нијанси боја, 14 карата позлата, 40 милиона коцкица мурано стакла које је употребљено за ову мозаичку декорацију а по идеји краља Александра. У техници мозаика сабрано је најлепше зидно сликарство средњовековне Србије, краљ је после рата окупио групу руских сликара, обишли су око 60 наших средњовековних цркава, радили су копије фресака на картонима а потом су те картоне послали у Берлинску фирму где је мозаик слаган на платно. Унутрашњи део али и спољашњи су делом од венчачког мермера, али и од мермера из Италије и Грчке. Централни свећњак, полијелеј изливен је од сакупљеног победничког претопљеног оружја које је српска војска користила приликом пробоја Солунског фронта, преврнуто унутрашњим делом у знак пада наше средњовековне државе, 3000 килограма тежи полијелеј са свим носачима“, изјавила је за ТопПрес Јадранка Марковић водич.
Она је истакла да туристи најпре запазе прелеп колорит којим је обложена унутрашњост цркве и да их фасцинира податак да је на овом месту сахрањена цела једна краљевска породица.
ТопПрес
