tanjug-jaroslav-paptanjug-jaroslav-pap

МАСОВНО угинуће пчела последњих година узнемирило је и забринуло светске и домаће стручњаке, јер је тиме доведено у опасност више од 20.000 биљних врста, чији су главни опрашивачи управо пчеле. У страху да се не оствари теза Алберта Ајнштајна да уколико би пчеле изумрле, човечанству би остало још свега четири године живота, широм света се организују акције за повећање броја узгајивача ових корисних инсеката.

 Професор др Мића Младеновић са Пољопривредног факултета у Београду наводи да су последњих година угинућа пчела у свету, па и код нас много већа него раније. Тако се у Србији, у зависности од локалитета и биљног покривача, губици крећу од 20 до 37 одсто на годишњем нивоу, док су се, рецимо, у Америци губици кретали и до 65,8 процената, а до пре десетак година је било уобичајено око 14,5 одсто.

ЊЕГОВ колега, професор Универзитета др Светомир Стаменковић, који је уједно и председник Удружења пчелара „Чачак“, наводи да су пчеле главни опрашивачи и оне повећавају принос ратарских култура од 20 до 40 процената, а код воћака и до 80 одсто, највише код малине – 82 процента.

– Не бих се сложио са Ајнштајном да би човечанство нестало за четири године, али за десетак, двадесет би се то сигурно догодило, пошто би људи умирали од глади, односно не би имало хране – казао нам је др Стаменковић.

– На целој земаљској кугли примећено је изумирање пчела. Зато у Америци, рецимо, воћари пчеларима плаћају 87 долара по пчелињем друштву, само да би им пчеле опрашиле воћарску врсту. Тако за једну сезону тамошњи пчелари имају и по осам селидби, то јест пчеле опрашују осам култура, и на томе имају велику зараду. То код нас још није заживело, код нас је потпуно другачија слика, и ми молимо воћаре само да нам сачувају пчеле. Молимо их да не третирају воће у време цветања, посебно не преко дана.

ПРОФЕСОР Стаменковић истиче да је вредност једног пчелињег друштва много већа него што је његовог производа – меда. Швајцарски, немачки и холандски стручњаци израчунали су да је вредност друштва 1.070 евра, од чега на мед иде само 100 евра, док остатак од 970 евра иде на опрашивачку функцију пчела.

Стручњаци наводе да су главни узроци изумирања пчела разне болести, штеточине, али и тровање пестицидима.

– Узрочници су најчешће вароа, која сама наноси штету сишући крв пчелама, али и неадекватни и нерегистровани лекови. Још већи је проблем што она наноси штету пчелама и као вектор вируса, односно што на пчеле преноси десетак веома опасних вируса који убијају пчеле и њихово легло – рекао нам је др Младеновић.

– Од око двадесетак узрока, ту су још и ГМО биљке, пестициди од којих су најопаснији имидаклоприди, којима се третирају семена сунцокрета, уљане репице, соје и кукуруза. До нестајања пчела, међутим, доводи и једнолична исхрана, недостатак воде, кратак период зимовања, недостатак полена и глобално загревање са повећаном емисијом угљен-диоксида и метана, неконтролисана и нестручна примена инсектицида…

ПЧЕЛАР из Драгачева Милован Лукић, који на свом имању има више од 50 кошница, каже да је њему, али и његовим колегама лане угинуло више друштава, а појединцима се чак преполовио број кошница. Он за све криви несавесне воћаре, који третирају воће усред цветања, и то током дана, када су пчеле најактивније.

– Прскају кад стигну, и по дану, и по ветру, не марећи што ће пестициди доћи и до кошница. Да знају, као што не знају, да им од пчела умногоме зависи род, не би то чинили. Треба да се ради на едукацији воћара, да им се јасно презентује значај ових инсеката – закључио је Лукић.

Др Младеновић апелује да пчелари, којима се деси тровање или нестајање пчела, а то се дешава најчешће после изимљавања у фебруару, марту или априлу, узоркују мртве пчеле и пошаљу на дијагностиковање некој акредитованој лабораторији за болести пчела, неком ветеринарском факултету или институту.

МАЛИ БРОЈ

У СРБИЈИ има око 980.000 пчелињих заједница, од тога, рецимо, само у чачанском крају око 12.000. То је, по оцени стручњака, мали број с обзиром на то да је овај крај познат по воћарству и да има све услове за развој пчеларства.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Влада Илић