Топола – Иако је иза нас сушно лето, купус у селима око Тополе достигао је солидан квалитет, две сорте потомак и фруктор показале су завидан принос.

Добрица Весић из тополског села Жабаре годинама се бави повртарском производњом и то првенствено узгојем паприке, а ове сезоне по први пут засадио је и купус. Иако је ова година била тешка за пољопривреднике наш саговорник је задовољан приносом и квалитетом који је постигао у свом купушњаку, пише Агроклуб.

„Засадили смо површину 15 до 18 ари. Нисмо хтели више јер ово је сасвим довољно да сами породично све одрадимо. Сорте потомак и фруктор, већим делом потомак. То је сорта која се лако кисели, крупноћа главица је солидна, мало је више једар и лако пуцају главице али опет има доброг приноса и ја сам задовољан“, каже Весић.

Добра година за произвођаче купуса, фото: М. Лазаревић

Овај повртар истиче да је на први поглед лако препознати добар квалитет купуса, па нам открива и како.

„Лист треба лепо да се ролује, кад узмете главицу у руке и кренете да ролујете лист, а он се правилно увија то је добар купус и за сарму и за друга јела. Просечна тежина потомка са ове парцеле је до три килограма док је фруктор достигао и пет килограма.“

Без воде нема живота

Правилна агротехника и поштовање свих мера од пресудног су значаја за добар принос. Међутим, Весић је мишљења да је вода обавезна за узгој купуса и да без тога не треба размишљати о подизању засада. На овој парцели је уведен систем кап по кап, имамо воду близу и то је најважније што овом поврћу треба, без воде – нема живота за ту биљку. Све сам одрадио на време, мало више ђубрива органског сам унео и то је заправо разлог зашто уз много воде пуцају главице. Али, морало је тако, иначе не би имали овакав принос. У почетку сам поштовао примену хемије, касније када су почеле да се завијају главице ништа више нисам користио, тако да је ово првенствено здрав купус“, објашњава овај домаћин.

Добра година за произвођаче купуса, фото: М. Лазаревић

Продаја са њиве

Лепо формиране главице завидне тежине, код Весића се углавном продају директно на њиви, и како каже – то се показало као добра пракса.

„Купац ме позове, пита кад може да дође, договоримо се и ево као што сте и сами видели, ја бар половину приноса продам директно у њиви. Муштерије су задовољне, изаберу крупноћу, количину, ја им упакујем и увек се врате јер је ово здрава роба. Такође продајем и на пијаци у Тополи, Наталинцима, а ове године цена је 40 динара за килограм.

„Обзиром да је Добрица пионир у узгоју купуса, истиче да је задовољан и да од овог поврћа може и да се заради.

„Све је скупо, сама производња било ког поврћа је поскупела, али ми на селу који живимо навикли смо да радимо око земље и производимо, сад колико се заради. Некад више, некад мање, углавном преживљава се и функционише, не треба много кукати, а не треба се ни хвалити, свака година је другачија“, каже овај тополски повртар.

Добра година за произвођаче купуса, фото: М. Лазаревић

Више или мање соли

Сезона кишељења купуса увелико је у току, а Весић нам открива и како га правилно оставити за зиму. Прво се очисте главице од оштећених листова, затим се спакује купус тако што се корен окреће на горе. Раствори се вода и со и са том течношћу налије купус. На 10 литара воде обично иде 400 грама соли мада неко ставља више, или мање соли, зависи од укуса. Обавезно је претакање на 15 дана и нема бојазни да тако укишељен купус неће дочекати пролеће и бити изузетног укуса“, тврди он.

И док је потомак карактеристичан по нешто мекшим главицама које се брже укиселе, фруктор је пак специфичан јер се спорије кисели због сабијенијих главица. Међутим, обе сорте код овог домаћина подједнако се купују, а муштерије пристижу са свих страна.

ТопПрес/ Извор: АГРОКЛУБ