Током ове недеље некада су владале ригорозне забране које су и те како поштоване
Строго се придржавало поста, забрањено је прање веша, весеље, пијанство, чак и односи између супружника, јер се веровало да ће деца зачета у том периоду добити „фрас“.
У црквама се на богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол.
Страсни понедељак
На Велики понедељак црква подсећа на старозаветног Јосифа кога су браћа продала за 20 сребреника, али се он спасао и касније владао Египтом.
Према црквеном предању, назив велика, ова седмица је добила због тога што је у овој недељи, Исус Христос учинио велика дела. Исус је уништио смрт, победио грех и скинуо проклетство са људског рода, чиме му је отворио пут ка рају.
Интересантно је да се, према народном предању, у источној Србији и Лесковачкој Морави у овој недељи, супружници суздржавају од брачних обавеза. На Косову постоји назив и страшна недеља, јер се фарбају ускршња јаја од којих се прво зове страшник које може да одагна страх и разбије градоносне облаке.
Завалити уторак
На Велики уторак Православна црква показује Богочовека Исуса Христа који је, као свезнајући, још у суботу када је васкрсао Лазара из Витаније, знао да су га јеврејске старешине осудиле на смрт.
Назив „завалита“ недеља потиче из југоисточне Србије. На овај дан се строго постило, што је значило да се једном у току дана окуси нешто сасвим мало попут воде или кафе. Ове недеље је и стока била изложена посту. Карактеристично за ове дане је и то што се више не чује песма као у цветној недељи нити се играју кола. Разлог је Исусово страдање, које ће се десити на Велики петак. У овим данима, се из истог разлога, људи посебно посвећују добрим делима.
Велика среда
На Велику среду се спомиње издајство Јуде Искариотског. Тог дана, у спомен жене која је излила миро на ноге Христове, у црквама се врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја. Током свете тајне јелеосвећења верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље.
Ово је последњи, пуни, радни дан у недељи. Било је забрањено да жене шију, баш као и у цветној недељи. У Неготинској крајни чупао се буријан (биљка) за који се веровало да има магијску моћ и да штити од вештица.
Ова биљка је поред магијске, нашла примену и у народој медицини. Понегде се и на велику среду, фарбају ускршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.
Велики четвртак
На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. На овај дан Исус Христ је установио свету тајну причешћа у облику хлеба и вина које су у ствари невидљиво крв и тело Господње. Једино овог дана у години на светој литургији се припремају честице за причешћивање болесника и оних који су из неког разлога спречени да дођу у храм. Увече се служи бденије са читањем дванаест јеванђеља Христовог страдања.
Овај дан је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сејања бостана. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на овај дан, бити напредне. На овај дан, жене су одлазиле на реку где су палиле свеће, које су причвршћивале на малим даскама, и пуштале их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих. Тај дан је био везан и за девојачка гатања
Петак страдања
Велики петак је најжалоснији дан за хришћане јер је Исус Христ био осуђен и распет на крсту. Тог дана нема литургије. У време смрти Сина божјег земља се потресла, а сунце помрачило. Завеса у јерусалимском храму се поцепала на два дела. Чак су и непријатељи у страху изрекли: „Заиста, ово беше Син божји“.
Уместо звона која су умукла још прошле вечери, у црквама се, све до недеље, чује звук клепала. Велики петак се још назива и „петак страдања“, а подразумева најстрожији пост. На овај дан, и данас, фарбамо ускршња јаја, али постоји и низ обичајних радњи.
У неким крајевима, на овај дан, се иде у лов на ракове, док се негде лове зечеви за чију се крв сматра да има делотворну моћ код нероткиња. У банатским селима био је обичај да се у црквама чува Христов гроб. Углавном су то радили мушкарци који су завршили војску, а смењивали су се све до Ускрса.
Велика субота
На Велику суботу, последњег дана Великог поста, јутрење је заправо опело Христово које се негде служи и претходне ноћи. Христ, како учи Православна црква, лежи у гробу, док је душом у аду. У раним поподневним сатима, у оквиру вечерње, служи се света литургија светог Василија Великог.
Поподне на Велику суботу у јерусалимском храму Светог гроба Господњег вековима се већ дешава чудо – појава “благодатног огња”. У храму, у коме су погашене све свеће и кандила, на чудесан начин долази до паљења огња, који јерусалимски патријарх прима и потом га преноси на народ. Последњих година овај огањ се специјалним авионима преноси у Атину и Москву.
И на овај дан се понегде фарбају јаја. Иначе, велика субота се у околини Лесковца, назива још и дугачка субота, јер опомиње на дуге Исусове муке на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини, овај дан, на који се јаја фарбају у црвено, се назива још и црвена субота. Разлог лежи у веровању, да су јаја, у тренутку Исусовог васкрснућа, постала црвена. Зато се ова боја највише и користи при осликавању.
На велику суботу се меси ускршњак, обредни колач, који се кити босиљком и утиснутим словом. Овај колач је украшаван и јајима од којих се једно бело ставља у средину, а њима се, на Ускрс, деца међусобно дарују.
Ускрс
Васкрс се сматра највећим од свих празника. Према јеванђељу, исус је издахнуо на Велики петак, разапет на крсту. Са крста у гробницу пренели су га његови тајни ученици Јосиф и Никодим, који су измолили дозволу од Пилата.
На Васкрсу почива и сва основа хришћанске вере и нада свих живих у васкрснуће. Ускрс је тродневна светковина, која поред недеље обухвата понедељак и уторак. На сам дан овог „празника над празницима“, обичај је да своје пријатеље и породицу поздравите са „Христос васкрсе“, на шта вам они одговарају „Ваистину васкрсе“.
ТопПрес/ Извор: Курир