Срећи није било краја кад су играчке стигле до малишана, фото: ТопПрес

Сви  малишани од треће године похађаће обавезни припремни предшколски програм, најавио је Младен Шарчевић, министар просвете. Да би ова идеја заживела, према грубој процени, држава би требало да обезбеди још скоро 100.000 места у предшколским установама!

Ове године у вртиће, према подацима Завода за статистику, иде око 218.567 деце, а места није било за 6.740 заинтересованих. Годишње се роди скоро 65.000 деце, па би само за децу узраста од три године па навише требало скоро 260.000 места. У узрасту до три године, према садашњем обухвату, у вртић иде око 50.000 малишана.

Када нова мера буде уведена, родитељи и на селу и у граду мораће да воде децу старију од три године у обданиште, као што су сада обавезни ако имају предшколце. У Министарству тврде да ће овај програм од неколико сати дневно бити бесплатан за све. Ако буду желели да им деца остану до после подне, родитељи ће, вероватно, као и сада доплаћивати.

Повећање броја деце која похађају вртић у склопу је стратегије образовања Србије, којом би већ до следеће године 75 одсто малишана, узраста од три до шест година, требало да иде у обданишта. Као предуслов за увођење обавезног вртића, како наводе у надлежном министарству, потребно је обезбедити финансијске, просторне и кадровске услове, али и да држава пружи значајнију подршку породици кроз одређени број сати бесплатног програма за децу.

– Број деце овог узраста која похађају вртић је у сталном порасту – кажу у Министарству. – Тако је 2016/2017. године био 58,9 одсто, следеће 61,3 одсто, а у прошлој школској години 63,5 одсто. Али, то је још недовољно са аспекта жељеног обухвата од 75 одсто. Највише малишана похађа вртиће у Београду – 72 одсто.

Снежана Јовић, председник Синдиката предшколских установа, сматра да је добро да што већи број деце иде у обданишта, али одбацује могућност увођења обавезности, пре свега због деце која из неких разлога нису у могућности да похађају предшколски програм.

– Од треће године почиње период социјализације деце и добро је да што више њих иде у вртић – појашњава Јовић. – Баке и деке воле унуке највише на свету, деца ће се играти у паркићу, али за максимални вид социјализације, морају бити у друштву својих вршњака. Имамо одличне васпитаче за то, али је потребно проширити капацитете, на чему се у Београду интензивно ради.

За Бранку Тишму, психолога, деца су од треће године спремна да се одвоје од породице, али и да стекну одређену самосталност у облачењу и храњењу.

– У вртићу се све то научи, зато је добро да иду у обданиште, али требало би унети још много ствари у њихов живот – каже Тишма. – Данашња деца зависе од родитеља, говор им је сиромашнији него пре 10 година, али зато спретније користе модерне уређаје. То, међутим, доноси поремећај пажње и лош вид. Данашњу децу треба забављати, они не умеју да се играју. Када их на пријему у први разред питате чега воле да се играју, они одговоре најчешће фудбал и „између две ватре“. Нико више не слаже домине и не игра „не љути се човече“, а те игре доприносе развоју детета.

Јасмина Михњак из Удружења „Бебац“ сматра да је у Србији већ обавезан припремни предшколски програм и да то има смисла и оправдања. У вртићу се, међутим, деца играју и ако родитељи имају могућности за другачији вид чувања не би их требало обавезивати.

– Мислим да држава још није обезбедила довољно места у обдаништима ни за ону децу којима је то неопходно – каже наша саговорница. – Прво би требало решити тај проблем, па се упуштати у нове подухвате. Такође је бесмислено наметати вртић који се плаћа родитељима који имају на располагању бака сервис или неку другу бесплатну могућност.

Михњакова наглашава да потпуно разуме идеју да већи обухват малишана буде у предшколским установама, јер постоје деца која живе у веома лошим условима. На тај начин они ће бар док су са васпитачима добити све што им је неопходно.

Кратки програми добри

Стручњаци  процењују да су се кратки програми доброг квалитета у трајању од три или четири сата на дан показали довољним, ако деца почну да их похађају са три, четири године. Наизменично смењивање времена које се проведе у вртићу и времена које се дете игра са вршњацима и у кућном окружењу доноси стимулативну разноликост едукативних искустава.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости