Крагујевац, Страгари – Да ли можете да поверујете, Драган је 20 година возио БМW а онда једног дана из чистог ината решио је да исти преради у мангало. Центар села Страгари од тог дана постао је најпосећеније место. За само годину дана, Драган или како га сви зову „газда Буђа“ је у село довео Американце, Русе, али ни наши нису остали равнодушни.
Власник кафане „Кум“ испред које се налази ауто који свакога дана пече прасиће и јагњиће је газда Буђа, а добро познато име нашло се и на таблицама новонастале печењаре на четири точка.
„Одувек сам возио БМW, то је моја љубав најбољи аутомобил, имао сам два аута те марке и одлучио сам да их продам како би купио новија, али наравно исте марке БМW. Кад сам позвао човека и понудио му моја два аута рекао је двеста евра. Шта? 200 евра за два аута па боље да направим мангало да печем прасе него теби да дам за те паре, и ето тако се родила идеја, из чистог ината. Почео сам да размишљам како би то могло да се исече и преради, комшија Драган Матић ми је помогао око свега и месец дана смо радили на овоме док нисмо успели. Ауто сам прерадио у печењару али је задржао главну функцију и даље је у возном стању“, рекао је за ТопПрес газда Буђа.
Не може да се региструје али има таблице добро препознатљиве чак и полицији. Газда Буђа и даље вози свој БМW, није хтео да га прода за ситне паре, сада у њему пече прасиће, јагњиће и зарађује довољно да школује четворо деце.
„Око 1000 евра ме коштало да га прерадим, изолација је постављена од азбестних плоча које трпе температуру до 1000 степени. У гепеку је моторић уз помоћ којег се окреће, печемо на ћумуру. Недељно испечемо десет рецимо, мада има некад више некад мање зависи од повода. Иначе у мојој кафани се организују и весеља до 140 места, тако да увек имамо госте. Ово сам почео 2017. године и могу вам рећи да сам за кратко време изазвао овације код народа. Странци су одушевљени ништа слично нису видели тако да је ово за госте атракција, нема пролазника који је прошао овде да се није сликао поред аута. Ове године су ми доста тражили ауто по вашарима, била је чак и нека Ромска свадба па су и они узели да пеку у њему, сликају се. Народ је са одушевљењем прихватио, сви се диве и чуде како сам то одрадио како то функционише и како се прасе пече. Мислим да сам направио добру ствар. А најбитније нисам дао мој стари ауто за џабе“, поносно истиче Буђа.
Од идеје до реализације газда Буђа је све одрадио сам, само му је пријатељ припомогао у техничком смислу, док су прерађивали ауто. И сада печење ради сам јер како каже нико се не усуђује да се у тај његов изум меша. Струја, ауто, вожња, прасе, ватра како све то саставити у једну моћну машину?
„Када смо све одрадили и када је требало потпалити прву ватру, отерали смо га ту на оближњу ливаду јер није то било баш сигурно шта ће се десити и како ће бити, боље ја да отерам даље одавде шта ако то плане направићу пожар овде око кућа. Отерамо на ливаду ја и мој пријатељ напунимо ћумура, хепо коцки потпалим, или ће да изгори или ће бити прасе. И ето успели смо прво прасе смо испекли и од тад не гасимо наш ауто. Стално дими из мог БМW – а, печење је дупло брже готово јер је стакло и брже се загрева тако да смо и на времену добили са овим послом“, наводи Буђа.
Печење из аута је истог укуса као и свако друго печење, то нам је потврдио и комшија Милан Ђошић.
„Имао сам прилике да пробам и могу вам рећи одлично је, печење као и свако друго чак можда за нијансу укусније јер је брже испечено, или је то наша сугестија да је из аута па му додајемо ту укуснију нијансу. Овде свраћам стално газда Буђа је добар човек велики пријатељ, поштено и добро ради и увек су сви добро дошли. Када је прерадио ауто сви смо били у чуду али смо прихватили тај његов изум са одушевљењем, доста људи долази у наше село управо ради овога постајемо препознатљиви по томе и драго ми је због њега“, каже Милан.
Буђа свој патент није заштитио, каже нема времена да се бави папирологијом и да губи време на то иако сматра да би требало да то уради. Упитан да ли има још неку идеју, можда још нека печењара на точковима или неки нови патент, Буђа кроз осмех одговара никад се не зна свашта је могуће.
ТопПрес