У скупштинској процедури је Предлог закона о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању којим је предлажено да изабрани лекар по правилу утврђује привремену спреченост за рад до 30 дана, уместо досадашњих 60 дана, а да након тога, привремену спреченост утврђује првостепена лекарска комисија РФЗО-а.
Измене закона о здравственом осигурању су у процедури од 6. октобра, а очекује се да буду ускоро усвојене.
У предложеном решењу остављена је могућност да изабрани лекар може да утврди привремену спреченост за рад и до 60 дана, и то код осигураника оболелих од малигних болести, оних који су привремено спречени за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, особа са инвалидитетом и код непосредно обављених хируршких интервенција, осим у случају када је та интервенција обављена у дневној болници.
Предложеним изменама и допунама, питање утврђивања привремене спречености за рад биће рационалније и ефикасније уређено, а могућности злоупотребе значајно умањене, што ће допринети економичнијем располагању средствима обавезног здравственог осигурања.
У образложењу измена закона пише да су од почетка примене важећег Закона о здравственом осигурању од 11. априла 2019. године), уочене значајне злоупотребе у остваривању права на привремену спреченост за рад, односно уочено је да су изабрани лекари утврђивали привремену спреченост за рад осигураника мимо утврђених препорука у погледу дужине трајања привремене спречености за рад у зависности од дијагнозе, као и без одговарајуће пропратне документације у погледу обављених додатних дијагностичких процедура и специјалистичких прегледа.
На тај начин, како се наводи, део осигураника неоправдано је остваривао право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад у дужем временском периоду, односно у оквиру прописаних 60 дана, чиме су додатно оптерећена средства како послодаваца, обзиром да за првих 30 дана привремене спречености за рад накнаду зараде обезбеђује послодавац, а тако и средства РФЗО-а.
Указује се у образложењу да су се средства обезбеђена у РФЗО-у за ову намену континуирано повећавала, па је тако у 2018. години издвојено више од 13 милијарди динара, у 2019. години више од 14 милијарди, да би се у 2023. години дошло до чак 29,5 милијарди динара.
Уочено је да је већ у 2019. години, у односу на 2018. годину, број захтева послодаваца за контролу „боловања“ повећан за 32 одсто.
Предложеним изменама и допунама рационалније и ефикасније се, како пише у образложењу, уређује питање утврђивања привремене спречености за рад осигураника, а тиме значајно умањују могућности злоупотреба, а што све доприноси економичнијем располагању средствима обавезног здравственог осигурања.
Чланови Владе усвојили су недавно и Предлог закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства којим се усклађује начин вођења те документације и евиденције у електронској форми.
Нова законска решења предвиђају где, на основу чега, како и у ком облику се води здравствена документација и евиденције, који су изузеци од прописаног правила, ко је одговоран за тачност унесених података, као и обавеза здравственог радника односно здравственог сарадника да у поступку вођења здравствене документације и евиденција поштује највише стандарде људских права и безбедности пацијента, као и тајност података.
Прецизирано је шта је здравствени картон, стоматолошки картон, ко га води, ко уноси податке у картон и у које софтверско решење, као и ко је одговоран за тачност података који се налазе у здравственом картону.
У електронској форми водиће се и евиденције о имунизацији, вођење протокола, историја болничког лечења и друго.
ТопПрес/ Извор: Танјуг