Премијерка о буџету: Смањујемо дефицит, повећавамо плате, пензије, инвестиције

Навела је да је планиран дефицит од 3,3 одсто бруто друштвеног производа, а дефицит је у ребалансу за ову годину износио 3,9 одсто, што према премијеркиним речима значи да се враћамо у преткризне године када је реч о овом параметру.

Имамо никада већи буџет за капиталне инвестиције, улажемо у енетргетику, просвету, науку, иновације, културу.

Јавни дуг ће бити испод 60, односно 56,1 одсто BDP, а што је веома важно, имамо простор и даље ћемо се борити да стално повећавамо плате и пензије, рекла је Брнабић.

Истакла је да ће пензије кумулативно, са повишицом од новембра и јануара порасти за 20,8 одсто и да смо међу ретким земљама у Европи које упркос разним кризама и рату у Украјини идемо у раст плата и пензија.

Плате у јавном сектору ће од јануара бити веће за 12,5 одсто, у војсци за 25 процената, минималац за 14,3 одсто и износиће 40.022 динара што је око 340 евра. Идемо на додатно пореско растерећење зарада, кроз повећање неопорезивог дела зараде и смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодаваца, рекла је премијерка и додала да ће држава због тога бити ускраћена за 41 милијарду динара.

Према њеним речима, планиран је економски раст од 2,5 одсто за следећу годину, што је због свих проблема који су се у свету догодили, мање него што се раније предвиђало.

Важно је да грађани знају и тиме можемо да се поносимо, јер ће према подацима ММФ кумулативни раст унутар четири кризне године у Србији бити други највећи у Европи, после Ирске. Та стопа раста ће, како каже ММФ у Србији, износити 13,1 одсто, што је скоро четири пута више од просека Европске уније где износи 3,4 одсто, рекла је Брнабић.

Додала је да овај раст, примера ради, у Северној Македонији износи 3,3 одсто. а у Црној Гори 5,2 процента.

Премијерка је истакла да је буџет за следећу годину прављен тако да се позитивна кретања у земљи наставе и да се за разлику од 19 земаља ЕУ, где се очекује рецесија, у Србији планира раст.

У том смислу наставиће се са капиталним инвестицијама за које је према њеним речима издвојено 423,9 милијарди динара или 5,3 одсто БДП-а.

Брнабић је рекла да издвајања за пољопривреду износе 79,9 милијарди динара, што је, како је истакла, повећање око 1,1 милијарду динара у односу на 2022.

Према њеним речима, највећи део буџета за пољопривреду намењен је за субвенције у пољопривреди, потом за подстицај за директна плаћања у износу од 46,9 милијарди динара, што је за 17,6 одсто више у односу на 2022.

Већ до краја првог квартала 2023. направићемо систем е-аграр, како би помогли нашим пољопривредницима да се лакше и брже пријаве за субвенције и да будемо ефикаснији и транспрентнији и да можемо да имамо већу контролу како су потрошена та средства, рекла је Брнабић.

Она је истакла да је предлогом буџета обезбеђено 31,5 милијарди динара за заштиту животне средине, односно за ресорно министарство, а плус је и износ од 13,3 милијарди динара за заштиту животне средине код Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, што је за 4,1 милијарду динара више него ове године.

Премијерка је указала да је пре 10 година буџет за заштиту животне средине био девет пута мањи.

Као један од најважнијих пројеката у тој области навела је изградњу канализационе мреже на 93 локације, а настављају се, каже, и субвецније за куповину електричних возила што утиче на побољшање ваздуха.

Овде имамо документ чишћење дивљих депонија у 2022. на територији Србије. У претходне две године очистили смо 750 несанитарних депонија што је једна четвртина несанитарних депонија у Србији, истакла је Брнабић.

Уверена је да ће предлог буџета обезбедити да се имплементирају они пројекти за коју је влада добила подршку посланика и грађана и да ће напорним радом успети да утиче на пораст животног стандарда, без обзира на све изазове и околности.

Ћута делио летке, добио опомену

Председник Скупштине Србије Владимир Орлић изрекао је данас опомену посланику Морамо-Заједно Александру Јовановићу Ћути јер је без дозволе прилазио столу председавајућег и министрима делио летке.

Док је шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић говорио о разлозима због којих треба да се продужи расправа о усвојеним тачкама дневног реда, Јовановић је устао са места и отишао до министара.

Јовановић ако може да се врати на своје место. Немате сагласност да прилазите столу, упозорио га је председник Скупштине Србије Орлић.

Јовановић је упркос томе наставио да дели летке и зарадио опомену.

Обрадовићев предлог да се продужи време за расправу одбијен већином гласова.

Иако опозиција није предложила допуну дневног реда, јер, како тврде, седница је заказана у кратком року и нису имали времена, почетак седнице ипак су искористили да кажу шта су намеравали да предложе, рекламирајући повреду Пословника.

Како су навели, намеравали су да питају ко је убио Оливера Ивановића, о случају Јовањица, спорна два минута саобраћајне несреће у Дољевцу, а што се закона тиче, желели су да предложе закон о раду, нову резолуцију о КиМ и закон о враћању пензија.

Брнабић Ћути: Могли сте да нам делите летке на рециклираном папиру

Премијерка Ана Брнабић поручила је посланику коалиције Морамо-Заједно Александру Јовановићу Ћути, који је поделио летке министрима на почетку седнице Скупштине Србије, да је могао летке да одштампа на рециклираном, а не на сјаном папиру, оцењујући да је реч о лажним еколозима.

Сви грађани су били сведоци тога да смо добили летке од стране Покрета зелених или како се већ зову. Велика коалиција малих странака. Добили смо летке на сјајном папиру, који је најгори за животну средину, нису се потрудили да макар буде рециклирани папир. За тај папир морали сте да посечете не знам колико дрвећа, рекла је Брнабић.

Она је прочитала на који начин све може да се сачува животна средина, а један од њих, како је истакла, употреба рециклираног папира.

Желим да укажем на изузетно важан предлог закона који смо послали скупштини, а тиче се заштите животне средине. То је Предлог закона о потврђивању споразума о зајму између Србије и Међународне банке за обнову и развој. Тим законом се повећава обим мера за унапређење енергетске ефикасности, између осталог, планира се уградња соларних панела код домаћинстава, рекла је Брнабић.

Она је истакла да је вредност тог споразума 44,9 милиона евра.

Еколози, лажни еколози су гласали или против или нису гласали уопште, али нису гласали за. Грађани могу јасно да виде о каквим је лицемерју реч само у ових 15 минута, истакла је премијерка.

Већина најављује подршку, опозиција критикује изградњу стадиона

Посланици владајуће већине најавили су подршку Предлогу буџета за 2023. годину оцењујући да су средства добро испланирана и одмерена, а опозиција је критиковала начин на који сазвана седница, али и како је новац у буџету распоређен.

Посланица Српске напредне странке и председница Одбора за финансије Александра Томић је рекла да је веома важно што овај буџет има одговор на инфлацију, на економску кризу, што је подршка малим и средњим предузећима и комплетној привреди, као и грађанима кроз повећање плата и пензија.

Кроз наставак инфраструктурних радова, држава има могућност да кроз буџет следеће године приходује средства којима ће на адекватан начин одговорити на све ове изазове, рекла је Томић.

Додала је да закони који су предложени уз буџет омогућавају да видимо како ће се заправо буџет пунити и како ће држава инвестирати.

Имамо четири пута већа јавна улагања у изградњу школе, вртића, болница, а много су већа улагања и у инфраструктуру, истакла је она.

Шефица посланичког клуба Социјалистичке партије Србије Снежана Пауновић најавила је да ће та посланичка група подржати буџет због тога што је, како је рекла, социјално одговоран, али и што је инфраструктурно одговоран.

Трећи разлог због чега ће СПС подржати предлог, према њеним речима, је тај што су у буџету издвојена средства за очување енергетске стабилности, односно за добру снабдевеност грађана и привреде енергентима.

Посланица Савеза војвођанских Мађара Розалија Екрес каже да СВМ подржава предложени буџет за наредну годину, као и остале предложене законе и истиче да је Србија захваљујући мерама које су спроведене успела да сачува стабилност привреде и у условима последње три кризне године које су обележиле пандемија, проблеми са ланцима снабдевања и конфликт у Украјини, праћен незабележеном енергетском кризом.

Везано за капитална улагања наша посланичка група указује на изузетни значај реконструкције локалних путева у циљу побољшања животних услова становника у насељеним местима, рекла је Екрес.

Посланица посланичког клуба Зелено-леви блок Биљана Ђорђевић је истакла да је новац могао и боље да се прерасподели и запитала зашто за канализациону инфраструктуру за коју је опредељено 200 милиона евра није опредељено 400 или 500 милиона евра.

Више посланика у расправи је, иначе, изнело став да сада није неопходно улагати у изградњу националних стадиона, а међу њима и Ђорђевић.

Како да кажете људима где нема ниједног домаћинства са канализационом инфраструктуром, зашто се гради национални стадион, упитала је Ђорђевић обраћајући се премијерки која је образлагала предлог буџета посланицима.

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић упитао је да ли у времену, у коме је инфлација одавно појела повећања плата и пензија, приоритети треба да буду: пут Ниш-Мердаре док се у Тирани формира Велика Албанија, национални и други нови фудбалски стадиони у укупној вредности од милијарду евра, ново субвенционисање страних фирми без, како каже, икакве транспарентности.

Он оцењује да буџет за 2023. годину говори да се ради само о наставку економске политике Суперхика из култног стрипа Алан Форд, који је позант по томе што отима сиромашнима и даје богатима, док у нашем случају, како каже, власт одузима сиромашним грађанима, а даје богатим странцима.

Обрадовић је оценио да би буџет требало боље да се прерасподели због сталних поскупљења животних намирница и чињенице да од нове године поскупљују струја и гас.

Српска странка Заветници неће подржати предложени буџет за 2023. годину јер се њиме, како сматрају у овој странци, поново потврђује „неодговорна и расипничка политика“ власти.

Сматрамо неприхватљивим да се у тренуцима озбиљне економске, енергетске и социјалне кризе буџетска средства троше на један крајње непримерен и ненаменски начин, истиче у саопштењу.

Заветници су питали зашто се свега четири одсто буџета предвиђа за пољопривреду, која учествује у Бруто домаћем производу (БДП) са 10 одсто.

Мали: Буџетом више пара за примања грађана,унапређујемо усклађивање пензија

Предложеним буџетом за 2023. годину који се данас нашао пред посланицима Скупштине Србије настављамо са одговорном економском политиком, јер с једне стране идемо са повећањем плата и пензија, а са друге са повећавањем новца за капиталне инвестиције, изјавио је за Танјуг министар финансија Синиша Мали.

Први стуб буџета јесте повећање плата и пензија у земљи од 1. јануара, када ће се пензије повећати за 12,1, плате у јавном сектору за 12,5 одсто, у војсци за 25 одсто, минималне зараде за 14,3 одсто. Уз то ћемо растеретити послодавце повећањем неопорезивог дела плате и смањењем за један одсто доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодаваца, рекао је Мали и додао да ће буџет због тога изгубити више од 40 милијарди динара.

Према његовим речима, други стуб буџета су капиталне инвестиције за које се издваја 6,8 одсто Бруто домаћег производа.

Ниједан велики пројекат нисмо зауставили. Радићемо клиничке центре, Београдски метро, фабрике за пречишћавање отпадних вода, истакао је он.

Као трећи стуб је навео енергетику, односно обезбеђивање новца како би снабдевање струјом и гасом било уредно.

Мали је за Танјуг навео да су наше јавне финансије стабилне и да на рачуну имамо 285 милијарди динара, а да је удео јавног дуга у БДП-у 54 одсто, док је европски просек 94 одсто.

Коментаришући податке ММФ-а према којима је стопа раста у Србији у четири кризне године друга у Европи, после Ирске, Мали је рекао да је поносан на те резултате и да они показују да су биле оправдане и да су плодом уродиле реформе које је Александар Вучић почео 2014. године као и улагања у инфастриктуру и у зелену агенду.

То нам омогућава високу стопу раста, а она значи више пара у буџету, што је опет могућност за веће плате, за веће пензије и додатна издвајања за здравство, просвету и слично, рекао је Мали.

На дневном реду скупштинског заседања које је данас почело је осим буџета и сет других економских закона међу којима су и измене закона о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО) као и закон којим се регулише положај фриленсера у Србији.

Говорећи о закону о ПИО осигурање Мали је рекао да се њиме испуњава обећање дато пензионерима да ће бити унапређена швајцарска формула.

Имаћемо швајцарску формулу плус која каже да ако износ пензија падне испод 10 одсто БДП оне се усклађују са растом просечних плата. Ако су између 10 и 10,5 одсто онда се усклађују по постојећој швајцарској формули, дакле 50 одсто инфлација а 50 одсто плате, а уколико се подигну изнад 10,5 одсто онда се усклађују само са инфлацијом, објаснио је он.

Додао је да ће ово правило омогућити да се штите интереси пензионера и да удео пензија никада не падне испод 10 одсто БДП.

Када је реч о фриленсерима навео је да су кроз дуготрајне разговоре и предложена законска решења нађена два алтернативна решења између којих ће фриленсери моћи да бирају.

Њихов положај ће коначно бити законски уређен, а осим тога добиће и важна права која се односе на здравствено и пензијско осигурање, рекао је Мали.

Истакао је да су законска решења заправо пакет који је био прихватљив и држави и фриленсерима и да ће се доношењем закона на неки начин ставити тачка и на ову тему.

Мали је нагласио да се Законом о буџетском систему, који је такође на дневном реду скупштинског заседања, дефинишу нова фискална правила и да је њима ограничено колико може да буде максимални удео јавног дуга у БДП, максимални износ дефицита.

ТопПрес/ Извор: Танјуг