Презиме жени трошак а мужу доказ љубави

Презиме жени трошак а мужу доказ љубави

На венчању  се све унапред зна, осим одговора на питање које ће презиме млада узети. Кад дама у венчаници каже матичару да узима мужево презиме, добија громогласни аплауз званица. Уколико наглас одлучи да остави девојачко и дода мужево, почињу замерања, шапутања и гуркања међу сватовима. Она која чврсто одлучи да у брачне воде уплови са „старим“ презименом, највероватније ће изазвати мук у целој сали.

Због патријархалне средине и поштовања традиције, већа је вероватноћа да ће жена узети мужево презиме. Зато је и број жена са додатим презименом у градовима чешћа појава, али оне које задрже своје су и даље реткост, и код нас их фамилија мужа неретко стави на стуб срама, уз незаобилазно питање зашто се уопште удавала.

– Некада мушкарцу није много важна та промена презимена, колико је битна његовој породици и старијим генерацијама – каже психолог Јасна Петровић.

– Будући младенци су тад под великим притиском и „брижна родбина“ их испитује, замера им и закључује. Млади брачни пар тада често доноси одлуку која ће задовољити породицу, јер њима то није важно. Жене које одлуче да не мењају презиме углавном то раде због каријере, препознатљивости у послу, али и зато што своје презиме доживљавају као део идентитета.

Осим  што може да буде тема породичне расправе, промена презимена је свакако незанемарљива ставка у кућном буџету. Новопечене супруге које промене презиме често одуговлаче са израдом нових докумената – личне карте, пасоша, здравствене књижице, возачке дозволе, јер та процедура одузима доста новца. Матичари кажу да, откако је 2016. године уведена е-управа, нема више чекања у реду и да је прибављање потребне документације за промену презимена сада много једноставније.

– Од 2016. године орган службено прибавља потребну документацију у вези с променом презимена – каже Драгана Јовановић, начелник Одељења за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права београдске општине Палилула.

– Нема чекања у реду због вођења управног поступка, ефикасности матичара, као и због великог броја података садржаних у централном систему за електронску обраду и складиштење података. Када се презиме мења у управном поступку, пред надлежним органом управе плаћа се такса у износу од 770 динара.

Добијање крштенице у овој београдској општини кошта 400 динара, венчанице исто. Уверење о држављанству је 700 динара. Ово је само почетак, јер даме с новим презименом морају издвојити још 1.139 динара за нову личну карту, 3.600 динара за пасош, промена возачке дозволе због промене презимена кошта 1.546. Када се све сабере, за основна документа жени је потребно више од 6.500 динара.

– После удаје мењала сам пасош, личну карту и здравствену књижицу – каже Ана Милинков из Београда.

– Пасош је био најскупљи документ, али сам га од свих докумената најбрже добила. Проблем је то што сам прво морала да заменим личну карту да бих извадила пасош, јер то не може да се обави истовремено. Здравствену књижицу чекам већ пет месеци. Када сам вадила нову личну карту, речено ми је да ми је потребна крштеница, коју сам платила. У полицији се испоставило да ми тај папир није потребан и да сам бацила новац, јер они тај документ прибављају по службеној дужности.

СА ЦРТИЦОМ ИЛИ БЕЗ ЊЕ

Нема оног ко се није запитао да ли цртица између два презимена има неко значење. Матичари објашњавају да ће се дама која је оставила девојачко презиме и узела мужево потписивати без цртице. То је, кажу, ствар правописа.

– Када је у питању цртица код писања удвојених презимена, по ранијим правописним правилима из периода деведесетих година прошлог века цртица се писала, а према новим правилима цртица се не пише – објашњава Драгана Јовановић из Oпштине Палилула.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Сњежана Видачковић

KOMENTARI