foto profimedia, ilustracijafoto profimedia, ilustracija

Сваки тренутак лепог времена ратари користе за излазак у њиве и припрему земљишта за сетву. Према проценама стручњака, оптималне температуре ваздуха, повремена киша и већа влажност земљишта помериће сетву после Ускрса за средину и крај априла. И ове године највеће површине биће засејане кукурузом, сунцокретом и шећерном репом.

Слободан Трњаков је прошле године на својим њивама имао добре приносе – девет вагона шећерне репе по хектару. Време је било идеално и добро је зарадио. И ове године остаје веран тој култури, упркос најављеној нешто нижој цени“Већ три године сејем око 15 хектара шећерне репе, тако ћу сејати и даље. Цена је нешто нижа. Више нам игра улогу ако је добра дигестија и ако нам не узму много на прљавштини“, наводи Слобадан Трњаков, ратар из Стапара.

„Сетву сунцокрета треба радити што је брже могуће, чим се та температура устали на сетвеном слоју на неких осам до десет степени. Најбољи резултати у нашим вишегодишњим огледима се постижу априлском сетвом и ми је увек препоручујемо“, објашњава Владимир Миклич са Института за ратарство у Новом Саду.

Сетва касни због влажног времена

И мачвански ратари ће сетву почети средином априла, кажу још је хладно, а и земљиште је влажно.

„Неки репроматеријали, као што су ђубрива, мало су појефтинили, али је дизел скупљи него прошле године. Имаћемо мало тежу сетву зато што је земљиште наквашено и касниће нам сетва“, наводи Љубоје Товаровић, ратар из Букора.

Дарко Симић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Шапцу наводи да је први и основни корак унос стартног ђубрива.

„Чим време дозволи, односно кад буду повољни услови за улазак у њиве, треба пре затварања бразди унети стартно ђубриво. То је први и основни корак. Могу да кажем да је то и савет“, објашњава Симић.

Стручњаци инсистирају на поштовању плодореда, правилном одабиру семена и више од 60 одсто хибрида са краћом вегетацијом у сетвеној структури.

„Припремили смо довољне количине квалитетног семена. Семе је клијавости 95 до 99 одсто и одговарајуће енергије клијања. Што се тиче климатских промена, припремили смо довољне количине хибрида краће вегетације. Вегетација од ФАО групе зрења 600-700 скраћена је тако да се сада гаје групе зрења ФАО – 300, 400 и 500, то су средње рани до средње стасни хибриди“, наводи Живота Јовановић са Института за кукуруз Земун Поље.

Пред ратарима је велики посао – да засеју више од милион и по хектара. Добро је што се повећавају површине под индустријским биљем.

ТопПрес/ Извор: РТС