У седам добровољних пензијских фондова, колико их послује у Србији, штеди 197.525 грађана Србије. Они тренутно, путем уплате приватних доприноса, у овим фондовима чувају укупно 42 милијарде динара.
Структура ових својеврсних штедиша је различита – има оних који су још у пеленама, али и оних пред „правом“ пензијом. Улажу и запослени, али и незапослени, студенти и пословни људи. Према подацима Народне банке Србије, учешће корисника услуга пензијских фондова у укупном броју запослених је свега 9,4 одсто.
– Штедња у добровољном пензијском фонду је нешто што не представља луксуз, већ потребу свих грађана. Будући да штедња није краткорочан подухват, мале уплате у дугом временском периоду могу да обезбеде пристојне приходе за пензију – истичу у „Ђенералију“, друштву за управљање добровољним пензијским фондовима.
Из овог друштва грађанима препоручују да са уплатама почну што раније. Јер, исти износ уплаћених средстава уз исту стопу приноса обезбеђује знатно виши износ пензије уколико су средства уплаћена раније и инвестирана током дужег временског периода.
– Пошто доња старосна граница за приступање фонду не постоји, у пракси више није реткост да родитељи отпочну са штедњом за своју децу одмах након њиховог рођења – истичу наши саговорници.
– И „Ђенерали“ се може похвалити својим најмлађим члановима који и пре навршене прве године на рачуну поседују одређен акумулиран износ, што ће свакако допринети томе да имају сигурнију старост.
Када је у питању горња старосна граница, свако ко има мање од 70 година може да буде члан фонда без обзира на то да ли је запослен или не.
У 2019. години индустрија пензијских фондова обележава 13 година свог пословања. Тринаест година је довољно да се сагледа функционисање индустрије и значај дугорочних ефеката штедње, али треба имати у виду да је фокус пензијских фондова много дужи, те да ће се ефекти још боље видети у будућности.
– Период који је иза нас карактеришу стабилни и веома позитивни резултати – истичу у овом друштву које управља радом два приватна пензијска фонда. – Задатак за наредни период је да се будућим члановима пренесе свест о неопходности штедње за треће доба, као и да им се приближе позитивни ефекти улагања у пензијске фондове.
За 30 година – пензија 20.000
Уколико би се одлучили да месечно уплаћују 3.800 динара наредних 30 година у неком од приватних пензионих фондова, после тога могли би да очекују да им поштар две деценије доноси пензију од 20.000 динара.
Увећање имовине
Имовина приватних пензијских фондова се улаже најчешће у хартије од вредности. Од укупно 42 милијарде динара највише је, чак 33,7 милијарди динара, уложено у државне обвезнице Републике, које се сматрају најсигурнијим обликом инвестирања, док се тек 1,5 милијарди динара налази на ороченим депозитима.
ТопПрес/ Извор: Новости, Д.И.Красић