Протекла, 2023. година, била је најтоплија у Србији откако постоје мерења, а зиме су са све мање снега, оценили су за Танјуг климатолог Владимир Ђорђевић и метеоролог Недељко Тодоровић.
Ђорђевић је навео да је прошла година била и најтоплија година у Београду још од 1988. године, а разлог све топлијем времену види у томе што се клима на Земљи мења.
„Планета постаје све топлија и топлија и разлог зашто постаје је зато што људи сваке године додају мало више угљен-диоксида у атмосферу него претходне. И тим додавањем угљен-диоксида ми појачавамо ефекат стаклене баште. Тако да и прошле године, 2023. смо додали опет више угљен-диоксида него 2022. И све док се тај тренд не прекине, ми ћемо имати све топлију климу“, рекао је Ђорђевић за Танјуг.
Он је додао да све топлије време може бити нарочито незгодно у току лета кад има топлотних таласа и високих температура, што је то првенствено здравствени ризик.
„А и ова друга годишња доба ће се променити. Зиме су код нас такође топлије него што су биле у прошлости. Кад упоредимо прошле температуре зима после неколико или десетак, петнаест година, то су значајно више температуре него што су биле рецимо средином 20. века. Снега има у просеку мање. И кад га има краће се задржава, мање су те акумулације“, рекао је Ђорђевић.
Он је навео да је ова година била девета година заредом да у Београду није било снега за Нову годину, док је у прошлости, то отприлике било сваке треће године.
„Тако да је у прошлости било периода од неколико година да немамо снега за Нову годину, али неки просек је био да свака трећа година буде са снегом. Ове године смо имали девет година заредом да није било снега. И у том смислу, то је најдужи низ таквих година. Кад погледамо последњих 20 година, једина година која је била испод просека је 2005. када причамо о годишњим температурама“, рекао је Ђорђевић.
Он је додао да смо у овом тренутку у једном хладнијем таласу и да је у прошлости било чешће таквих ситуација, са нижим температурама.
„Последња два хладна таласа, који су исто прилично ретки у односу на прошле хладне таласе, били су 2012. и 2017. године. Имали смо леђење Дунава, имали смо акумулацију леда на Дунаву. То је било ризично по речну пловидбу итд. Једноставно, клима постаје топлија. И то посебно људе који се баве овим послом не чуди, зато што је то предвиђено још седамдесетих година прошлог века. Имали смо врло прецизне податке већ тада, да ћемо у будућности живети на планети која је значајно топлија од планете из тог времена“, објаснио је Ђорђевић.
Он је рекао да се топли рекорди обарају више него дупло чешће него хладни рекорди, што је по његовом мишљењу још један доказ да је клима промењена.
„Ако би клима била стабилна онда би се исто обарали и топли и хладни рекорди, што би значило да би морала постојати нека равнотежа између тога колико се често дешава то екстремно хладно и екстремно топло време. Међутим, топли рекорди се обарају значајно чешће, не само код нас него широм света. Пре две године у свету је забележено преко 120 оборених топлих рекорда, када причамо о дневним максималним температурама“, навео је Ђорђевић.
Он је закључио да је 2023. година била најтоплија година не само у Србији, него и у Бугарској, у Хрватској, у Чешкој, у Аустрији, у Немачкој и у већем делу Европе.
Тодоровић је истакао да је прошла година била екстремно топла, не само лето већ и јесен и кад се погледају средње температуре била је једна од рекордно топлих година.
Говорећи о зими у Београду, он је навео да не може сваке зиме да буде великог снега и да током зиме нису никада сва три месеца хладна и снежна.
„Него рецимо, буде 15 дана хладно, 10 дана топло, 7 дана хладно и тако даље. Ретко кад се деси да буде по месец, месец и по хладно, а дешавало се 2012. на пример, у фебруару или јануару 2017“, рекао је Тодоровић.
Он је објаснио да се у отприлике сваких десет година догоди једна епизода са нешто хладнијим периодом од месец, месец и по дана, када има високог снежног покривача и када Сава и Дунав заледе, као што је 2012. године било 20 ледених дана заредом.
„У овом случају постоји нека блага законитост понављања тих јаких зима са хладноћом и са високим снежним покривачем“, рекао је Тодоровић.
Он је најавио да нас очекује уобичајена зима и истакао да је мало снега пало, до десетак центиметара у нижим пределима, а понегде, као у Срему и до двадесет, док га у планинским пределима релативно га мало има.
„Тако да ће негде до суботе да буде хладно, са температурама у испод нуле, поготово оне ноћне, јутарње температуре, да кажем угрубо, између минус три и минус десет, у планинским пределима и мало ниже. Оне максималне око нуле, од минус два до плус два, од места до места“, рекао је Тодоровић.
Он је закључио да од недеље следи благи пораст температуре, и да ће се отопити овај снежни покривач у нижим пределима и да ће средином наредне седмице поновно бити достигнуте максималне вредности око десет степени, што не значи да се после тога можда не понове овакве епизоде са кишом и снегом.
ТопПрес/ Извор: Танјуг