На основу обрађених 7.946 бирачких места од укупно 8.273 на парламентарним изборима, листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ освојила је 46,71 одсто, односно 1.709.505 гласова, објављено је на сајту РИК-а.
Изборна листа „Србија против насиља“ освојила је 23,58 одсто гласова и за њих је гласало 862.830 људи.
За изборну листу „Ивица Дачић – премијер Србије“ гласало је 239.878 људи, односно 6,55 одсто, док је коалиција НАДА освојила је 5,04 одсто гласова и за њих је гласало 184.319 људи.
Листа Бранимира Несторовића „Ми – глас из народа“ освојила је 4,69 одсто гласова. За њих је гласало 171.507 људи.
За коалицију Заветници-Двери гласало је 101.610 људи, а то је 2,78 одсто гласача.
Савез војвођанских Мађара освојио је 1,71 одсто гласова, што значи да је 62.408 људи заокружило број шест на гласачком листићу, док је за Српску радикалну странку гласало 1,47 одсто тј. 53.629 људи.
За Изборну листу „Саша Радуловић – Борис Тадић – Добро јутро, Србијо“ гласало је 43.321 људи, што представља 1,18 одсто укупног броја гласова.
Изборна листа „Народна странка – сигуран избор, озбиљни људи“ освојила је 0,88 одсто гласова, обзиром на то да је њима глас дало 32.152 људи.
Изборна листа „Усаме Зукорлић – Уједињени за правду – Странка правде и помирења – Бошњаци Санџака, Томислав Жигманов – Демократски савез Хрвата у Војводини“ освојила је 0,77 одсто гласова и за њих је гласало 28.146 људи.
За Изборну листу „СДА Санџака – Сулејман Угљанин“ гласало је 21.615 људи, односно 0,59 одсто.
„Политичка борба Албанаца се наставља – Шаип Камбери“ освојила је 0,37 одсто гласова и за њих је гласало 13.459 људи.
Руска странка освојила је 0,3 одсто гласова, обзиром да је за њих гласало 10.928 људи.
Листи Чедомира Јовановића глас је дало 8.915 људи и он је освојио 0,24 одсто гласова.
За изборну листу „Србија на западу – Да се струка пита“ гласало је 5.279 људи, што значи да су освојили 0,14 одсто гласова.
Изборна листа „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина“ освојила је 0,09 одсто гласова и за њих је гласало 3.172 људи.
Републичка изборна комисија је објавила и да је излазност на овогодишњим парламентарним изборима 59,7 одсто.
Другим речима, од пријављених 6.500.666 уписаних бирача, изашло је 3.665.867 .
Важећих листића укупно је било 97,26 одсто, а неважећих 2,74 одсто.
Рок за формирање Скупштине 30 дана од објављивања коначних резултата
Рок за формирање Народне скупштине је 30 дана од објављивања коначних изборних резултата, а парламент после тога у року од 90 дана треба да изабере нову владу.
Према Закону о избору народних посланика, Републичка изборна комисија у року од десет дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора треба да додели мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи.
Народна скупштина на првој седници, коју заказује председник из претходног сазива, потврђује мандате народних посланика. Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине народних посланика.
Из РИК-а је најављено да ће вечерас бити саопштени прелиминарни резултати избора, а да се коначни резултати могу очекивати пошто се заврше све изборне радње, односно истекну рокови за подношење приговора или евентуално понављање избора на неким бирачким местима.
Рок за подношење приговора је 72 часа од затварања бирачких места и утврђивања прелиминарних резултата, а приговори се у складу са законом подносе локалном изборној комисији која ће поступати у складу са тим.
Уколико дође до понављања избора на одређеним бирачким местима оно се врши у року од 10 дана од доношења решења о понављању.
После затварања бирачких места, локална изборна комисија у року од 96 часова доноси за сва бирачка места која се налазе на њеној територији збирни извештај о резултатима гласања и о томе обавештава РИК.
Ако је поднет приговор на неправилности током гласања на бирачком месту, рок за доношење и достављање збирног извештаја рачуна се од дана када су локалној изборној комисији достављене одлуке о свим поднетим правним средствима.
Ако се на појединим бирачким местима спроводи поновно гласање, рок за доношење и достављање збирног извештаја о резултатима гласања рачуна се од затварања бирачког места на којем је најкасније поновљено гласање.
РИК у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања доноси и објављује за сва бирачка места укупан извештај о резултатима избора.
Против укупног извештаја о резултатима избора подносилац проглашене изборне листе и бирач могу поднети приговор РИК у року од 72 часа од објављивања укупног извештаја на веб-презентацији.
„Коначне резултате имаћемо 2024. године, јер је сама заштита изборног права доста продужена управо да би људи, односно бирачи, имали времена да, уколико су чули неке неправилности поднесу одговарајуће правно средство“, објаснио је председник РИК-а Владимир Димитријевић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг, РТВ