zita-tanjugzita-tanjug

Зима још није готова али већ се зна – биће ово родна година у Србији. У већини житородних крајева ратари су имали среће с временским приликама. Пшеница, јечам и уљана репица добро су презимили. Зима је била блага, а снег је на време заштитио усеве и дао им потребну влагу. Сто дана пре жетве стручњаци истичу да са 675.000 хектара под хлебним зрном и повољним временским приликама треба очекивати добар род.

Пшеница и јечам су у добром стању изашли из зимског периода, док уљана репица, за коју су ратари све више заинтересовани, још осећа последице мраза и јаких ветрова.

У стишком крају на неким површинама снег није заштитио пшеницу у довољној мери. Сејало се и недекларисаним семеном, расипачима и у густим склоповима.

„У целом Поморављу и Стигу је исти проблем – болест због велике густине и влаге, међутим, озбиљна оштећења су направили мразеви током ових десетак дана уназад, јер је пшеница била у озбиљној вегетацији. Оног тренутка кад је кренуо озбиљни минус, тј. нагла промена са плус 13 на минус 10 дошло је до изумирања површинских листова – некроза, јер је биљка била у влази“, објашњава ратар Дејан Јовановић из Брежана.

У банатској равници пшеница је посејана на време. Већина пољопривредника је прву прихрану већ урадила по снегу, многи то раде и данас, док би другу прихрану азотним ђубривима по календару требало обавити крајем месеца.

„Температуре су се подигле, без обзира на ових 16, 17 степени минуса, снежни покривач је покрио пшеницу и сачувао је. Видимо да нема ни ожеготина ни црвенила, тако да је лепо прошла кроз овај период. Она се тренутно налази у фази бокорења, излази из зиме и никад усеви нису боље изгледали“, истиче Предраг Марјански из ПСС Зрењанин.

„Што пре продавати нови род“

Вукосав Саковић из „Жита Србије“ указује да поред прихране треба контролисати пшеницу на пољима и, уколико се појаве болести, на време реаговати.

„Шестсто седамдесет пет хиљада хектара обећава сасвим солидан род и препорука за произвођаче је да би нови род што пре требало почети продавати, имајући у виду да су нам залихе огромне и да је хиперпродукција пшенице у свету“, наводи Саковић.

Извозом нисмо задовољни, он је много спорији – због нешто више цене на домаћем тржишту, али и због веће конкуренције у окружењу.

Руси су и даље највећи извозници, а ту су и Мађари, Бугари, Румуни.

Пшеницу је тешко продати, али упућени истичу да ће до жетве да извезу око 850.000 тона.

ТопПрес/ Извор: РТС