Русија је решила да смањи зависност од увозних јабука тако што ће гајити своје. Ова вест посебно погађа Србију јер нам је на руском тржишту јабука постала главни извозни производ с годишњим приходом од око 115 милиона долара.
У промоцију домаћег воћа недавно се укључио и Владимир Путин, који обилази успешне локалне произвођаче, а руски медији преносе да та земља већ дуже време уместо јабука увози – саднице.
Русија је највећи светски увозник јабука, јер се локалне сорте лакше кваре од оних које расту у Европи или Кини због чега купци често више воле укус увозног воћа. Како би проширили капацитете користе туђа знања и уводе нове сорте. Таква стратегија већ им је раније помогла с пшеницом и јечмом који су им постали једни од главних извозних производа.
О алтернативним тржиштима за српске јабуке размишљају и у министарству пољопривреде, што је потврдио и министар Бранислав Недимовић. Гостујући на РТС-у он је изјавио да је важно да се не фокусирамо само на једно тржиште – тржиште Русије.
– У Русији се подижу нови засади јабука, нарочито у Краснодарској области – рекао је Недимовић и указао да је увек потребно имати алтернативно тржиште, ако ствари крену лоше. – Циљ нам је да с Кином и Индијом отварамо нова тржишта, на простору северне Африке, Марока и Алжира. И да се вратимо на тржишта на којима смо раније били присутни – рекао је Недимовић и додао да фокус треба да буде на богатијим тржиштима. С Индијом је недавно потписан споразум у области фитосанитарне контроле што би у перспективи могло да отвори могућности на том тржишту.
Русија годишње увезе 700.000 тона јабука, али аналитичари процењују да ће се то ускоро драстично променити. Незванично се помиње и да је ове године прећутно уведена обустава увоза све док се не прода домаћа јабука. Утицајни пољски аналитичар Адам Парадовски, у марту ове године, рекао је да су Руси за само годину дана увоз јабука смањили четири одсто и да ће се овај проценат интензивније повећавати како сада млади засади буду ступали у пун род. Пољска се због тога окренула Кини, али Парадовски тврди да такви планови нису реални и да је Индија „тржиште које обећава”.
– Извоз у Русију имаће перспективу још неколико година, а пољски и сви други велики произвођачи јабука морали би да пронађу алтернативна тржишта – упозорио је овај аналитичар који је Србију, с годишњом производњом од око 400.000 тона овог воћа, такође сврстао у ред највећих европских произвођача.
Србија је последњих година управо због отварања руског тржишта остварила велики напредак у сектору воћарства, посебно јабука чија је производња интезивирана. Ове године и у Европи и код нас очекује се рекордан род што подразумева и ниже цене.
Да ли Србија лагано губи руско тржиште? Шта би могла да буде алтернатива и да ли је извоз јабука у Индију за нас реалан?
Професор Зоран Кесеровић, с Пољопривредног факултета у Новом Саду, рекао је да је овогодишњи род у Европи 36 одсто већи него у 2017. и да је понуда огромна, а потражња скромна. Тренутна цена коју нуде хладњачари је изузетно ниска – од 22 до највише 35 евроценти за црвени делишес. Јасно је, каже, да се не може поновити прошлогодишња цена од 60 или 70 евроценти, колико су је плаћали купци из Русије.
– То златно време је прошло. Сада можемо очекивати „европске” цене од 28 до највише 40 евроценти по килограму – сматра Кесеровић и додаје да би држава морала да размишља на дуге стазе јер широм Европе, а посебно у Русији, Азербејџану и Мароку, ничу нове савремене плантаже.
– Што се тиче Русије, тачно је да они озбиљно улажу у засаде јабука. Немам информације што се тиче Индије, али мароканско тржиште би за нас могло да буде интересантно ако отклонимо неке баријере. Они цене јабуку и на том тржишту је ово воће скупо – истиче наш саговорник, додајући да не треба стајати већ размишљати о увођењу нових концепата производње.
Истиче да морамо полако да се прилагођавамо европском тржишту и да с конвенционалне прелазимо на интегралну, органску производњу као што ради цела Европа.
С друге стране, постоје и мишљења да Русија због климатских услова не може да достигне највиши квалитет јабуке, али да је њихова предност ниска цена земљишта и енергената.
ТопПрес/ Извор: Политика, Ивана Албуновић