Чачак – Дан 04. Мај 1980. године један је од најтужнији за све оне који су запамтили како је то било живети у бившој Југославији. Тог дана Централни комитет је саопштио да је умро друг Тито. Бројни су они који се и четири деценије након његове смрти са сетом и тугом у очима сећају прошлих времена. Један од њих је и Рато Смиљанић из Чачка, који каже да се најбоље живело баш тад. Он је направио и јединствени музеј који сећа на нека давна „Титова времена“, а један реквизит има посебну симболику.
„Сат који је окачен на уласку у музеј стао је тачно на три сата и пет минута, када је отац свих југословнских народа и народности друг Тито преминуо. То је било у време у ком се заиста живело, све после Тита је животарење. Желео сам да сачувам то сећање на братство и јединство, јер то је оно што је најбоље осликавало то доба. Посебно место заузима и црвени пасош, који је у то време био нјатраженији у читавој Европи. За њега нису постојале границе, свако је желео да га украде и присвоји. Сачувао сам и свој извештај на ком се види да је моја плата тада била 140.000 динара, а карта за биоскоп је коштала динар ипо. Јасно вам је колико је рачуница данас другачија “, прича Рато за РИНУ.
Дан кад је друг Тито умро, пре 42 године са сетом и тугом памте и пензионери из Горњег Милановца. Тада је, како кажу, у читавој Југословаји све стало – и старо и младо.
„Сви смо плакали, била је утакмица између Звезде и Хајдука која је тог тренутка прекинута. Никога није било срамота суза за Титом. Највише ме нервира што су га се неки тако лако одрекли, а знам да их је данас срамота да кажу да су туговали када је умро, а плакала је цела Југославија. Сећам се да је била недеља, а празник рада је падао у четвртак и петак и многи су грађани Југославије били на мини одмору јер су имали четири нерадна дана. Након објаве Титове смрти, почели су да се окупљају на јавним местима и на тај начин исказивали своју жал, бол, јер нема човека који га није волео”, каже за РИНУ Драган Камаљевић из села Драгољ.
Титова слика у дому Камаљевића заузима посебно место и сведочи о братству и јединству свих народа и народности, а уместо крсне славе овај домаћин слави 29. новембар, некадашњи Дан републике СФРЈ.
„Титовдан славим у знак сећања на време мира и заједништва које су срушили они који су пре свих нас схватили да смо били много јаки и да нас морају срушити“, закључује Камаљевић.
ТопПрес/ РИНА
