Метеоролог Слободан Совиљ рекао је да прелиминарне прогнозе за август говоре да ће он бити топлији од просека, односно да ће средња максимална температура бити између 30 и 32 степена.

„Средња максимална августовска температура која се очекује је између 30 и 32 степена. Количина падавина и даље неравномерно распоређена – имаћемо те локалне краткотрајне интензивне пљускове“, рекао је Совиљ за Танјуг.

Он је рекао да су у јуну у Србији била два топлотна таласа, и да је ово сада почетком овог месеца седми топлотни талас у нашој земљи.

„Рекорди који су постављени у Србији су из 2007. године, тада је у Смедеревској Паланци било 44,9 степени, а у Београд 43,6. Према тренутно расположивом прогностичком материјалу, ови рекорди не би требало да буду оборени, али се дневне максималне температуре приближавају овим вредностима“, рекао је Совиљ.

Најавио је да ће најтоплији дани у овој седмици бити петак и субота, а у следећој прва половина недеље.
Јул има потенцијал да обори топлотне рекорде, додаје Совиљ, с обзиром на интензитет и снагу овог топлотног таласа који је у нашој земљи тек започео.

„До сада је као и целокупно лето, и најтоплији јул био 2012. године. Тада је средња максимална температура у Београду на Врачару износила 32,6 степени.

С обзиром да ће у већини ових дана пред нама температуре бити између 37 и 40 у Београду, а у последњој декади месеца опет су очекивања да буду између 30 и 35 степени, овај јул има велики потенцијал да се нађе на првом месту и по средњој максималној температури и по средњој дневној температури, али и по дужини и интензитету овог топлотног таласа“, објаснио је Совиљ.

Када је реч о падавинама, метеоролог је рекао да што се тиче појаве локалног или изолованог пљуска, њега можемо очекивати у недељу и затим у другом делу наредне седмице.

„Међутим ми смо крајем јуна и почетком јула имали једну епизоду интензивних падавина, како на подручју Београда тако и на подручју Срема, западне Србије, јужног Баната су већ 1. јула достигнути ти месечни средњаци када су падавине у питању, јер је пало 67 литара кише по квадратном метру у Београду, а у Сремској Митровици и око 80 литара по квадратном метру“, рекао је Совиљ.

Остали крајеви Србије су добили мању количину падавина, додао је Совиљ, а управо и то јесте једна нуспојава глобалног пораста температуре – повећање неравномерности у падавинама односно то да кишне епизоде бивају све краће, а да се продужавају сушни периоди између.

„Високе температуре праћене су у сваком случају дефицитом падавина. То ће негативно наравно утицати на целокупну пољопривредну производњу. Додатно се повећава ризик од шумских пожара и других облика ватре на отвореном простору, зато што су температуре не само 10 степени изнад просека, изнад очекивања за овај период године, него практично и тај дефицит падавина ће вишеструко да повећа ризике у Србији и региону“, објаснио је Совиљ.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

CAPTCHA