Свети Јован Златоусти, најчувенији проповедник у историји Цркве и велики реформатор, патријарх Константинопоља, слави се као крсна слава.
Учио је најпре грчку филозофију и гнушао се на грчко многобоштво. Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље. Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије. По смрти родитеља замонашио се и почео строго подвизавати.
Свакодневно је проповедао о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт.Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Умро је у Јерменији, на Крстовдан 14. септембра 407. године.
Св. Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме Писму и Светој Литургији. Сматрао је да вера није довољна за спасење, јер Бог не присиљава већ привлачи оне који хоће да буду привучени. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.
Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул).
Као светитељ празнује се 13. односно 26. новембра по новом календару. Осим тога 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године. Такође, он се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара (ови датуми празновања су наведени према црквеном – јулијанском календару).
Сматра се једним од најученијих светитеља, па би требало да дан његове славе да узмете у руке књигу и прочитате бар неколико реченица, посебно деца и људи који се још школују.
Према народним веровањима, у неким крајевима Србије на тај дан жене не смеју да у руке узимају вуницу, конац или игле, јер се сматра да ко прекине нит тиме угрожава свој живот.
ТопПрес/ Извор: Новости онлине
„Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Умро је у Јерменији, на Крстовдан 14. септембра 407. године.“
Тада Теофило Александријски, рођени стриц св. Кирила Александријског, који је био познат по организацији погрома „јеретика“, Јевреја и многобожаца и зато је постао свет толико да је чак један француски језуита у 17. веку написао „Свети Кирил је свет, али његова дела нису“. Непотизам нису измислиле римске ренсансне папе, одувек је у свакој Цркви, а предобри Јован Златоуст је настрадао од црквене хијерархије! Тада Теофило, данас Вартоломеј – „све је исто, само њега нема“!