Електронски и електрични отпад је најбрже растући отпад у целом свету, више од пет процената годишње расте његова количина. Србија нема довољно рециклажних постројења, тако да се велике количине извозе.

Годишње се у свету баци више од 50 милиона тона електронског отпада. Рециклира се само петина. Злато, сребро, бакар, паладијум – производиће се у првој фабрици те врсте у Великој Британији и то само од електронског и електричног отпада. У Србији постоји шест фабрика за рециклажу чији капацитети нису попуњени.

Марија Пивневи из Е-рециклаже каже да електронски и електрични отпад који се покупи од грађана се пре свега сортира, одлаже и налази категорију у којој припада и након тога се одвози у рециклажне центре и на тај начин се рециклирају најмодернијим технологијама које постоје тренутно у свету.

“Све количине које се рециклирају су предмет подстицања које држава даје оператерима пре свега из накнаде која се плаћа када се ови производи ставе и увезу на тржиште РС”, напомиње Слободан Крстовић из НАЛЕД-а.

Рециклажом рачунара од 30 килограма добија се се нових 25 килограма сировине. Како би се повећала количина скупљеног отпада и заштитила животна средина, потребно је, сагласни су упућени, стимулисати грађане.

“Грађани свакако имају ту стимулацију да се баве заштитом животне средине и да предају свој отпад оператерима. Не само што им обезбеђујемо бесплатан одвоз са њихових локација него у сарадњи са нашим партнерима ми њима дајемо одређену новчану надокнаду у виду ваучера које могу да искористе у радњама неких наших партнера са којима имамо потписане уговоре”, рекла је Марија Пивневи.

Годишње е-рециклажа преради од 15 до 20 хиљада тона тог отпада, а колико је он опасан сведочи велики број различитих супстанци које се у њему налазе, од којих су многе канцерогене.

“Мислим да су грађани полако почели да схватају важност ове индустрије и као што видите на улицама тешко да сада можете да нађете неки фрижидер или веш машину која стоји незбринута”, истиче Марија Пивневи.

Надлежни предлажу да се у свакој општини отвори центар за сакупљање те врсте отпада, омогући грађанима да када купују нове производе могу да врате стари електрични уређај, унапреди мобилно сакупљање отпада и најављују редовне акције у току месеца.

Крстовић је додао да је битна ствар да се омогући да то буде у јавним институцијама и едукативним, у школама и факултетима, а наравно ту је и значај медија који треба да подигну ову тему на један виши ниво.

“И те како морамо да порадимо на сакупљању. Депозитни систем јесте један од решења и Република Србија ће највероватније ићи у том правцу. Оно што је јако битно је да у овом сектору недостаје тај део рециклаже и без подизања рециклажне индустрије овај систем и даље неће радити како треба”, истакао је Крстовић.

Неопходно је подићи свест грађана о значају рециклаже и заштити животне средине, а без стимуланса и законских прописа о одлагању отпада, рециклажа у Србији неће имати светлију будућност.

ТопПрес/ Извор: РТС