Људи, животиње и сама животна средина угрожени су због незаконитог одлагања животињских остатака. Бачени животињски остаци представљају извор инфекције и опасност за ширење болести животиња које се касније могу пренети и на човека, попут беснила, салмонеле или птичјег грипа. Животињским отпадом се сматрају сви животињски остаци који треба да буду складиштени или прерађени на одговарајући и безбедан начин у складу са Законом о ветеринарству.
„Свакодневно широм Србије наилазимо на нелегална „мрцилишта“ где људи бацају животињски отпад. Има оних, добро познатих на већим површинама, где људи из шире околине циљано одлажу угинуле животиње, док са друге стране постоје и мања, поред путева, река, у њивама, шумарцима“, каже Алекса Вукићевић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и додаје:
„Оно што затичемо на терену су тела мртвих домаћих животиња, говеда, свиња, коза, оваца, али и кућних љубимаца попут мртвих паса и мачака“.
Животињски остаци привлаче муве и друге инсекте, глодаре, псе луталице, мачке, лисице, шакале, као и птице грабљивице што омогућава брзо ширење потенцијалне инфекције и заразе.
Према речима Милице Мишковић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, прецизних података о количини животињских остатака који заврше на нелегалним депонијама или буду закопане мимо прописа нема, али се процењује да у природи заврши више од 200.000 хиљада тона. Корен проблема лежи у слабим капацитетима надлежних институција да животињски отпад одложе на прави начин. Међутим, у локалним самоуправама где је услуга одношења ове врсте отпада омогућена, грађани настављају са праксом незаконитог одлагања животињских остатака.
У оквиру пројекта Министарства животне средине „Стоп тровању грабљивица у Србији – безбедан живот за птице и људе“ Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ради на прикупљању информација о размерама проблема када је у питању незаконито одлагање животињског остатака у Србији.
ТопПрес/ Извор: РТВ