Шта грађани добијају гласањем „да“ на референдуму?

Шта грађани добијају гласањем „да“ на референдуму?

На републичком референдуму грађани ће се у недељу, 16. јануара, изјашњавати да ли су за Акт о промени Устава који садржи конкретне амандмане којима се предвиђају промене у области правосуђа са циљем да се обезбеди већа независност судства и судија, као и самосталност и одговорност јавних тужилаца.

Велики број грађана и даље није сигуран шта се амандманима мења и колико ће то на њих утицати, а професор уставног права и члан Радне групе за израду амандман Владан Петров у изјави за Танјуг појашњава да је сврха ових амандмана отклон политике из судства, као и из јавног тужилаштва.

„Понуђена решења о којима ће се гласати на референдуму омогућавају деполитизацију правосуђа, уз већу независност, ефикасност и одговорност судства, али и већу самосталност и одговорност јавног тужилаштва“, објаснио је Петров.

Грађани ће својим одлучивањем на референдуму определити заправо да ли желе да им суде судије чија функција траје до краја радног века и не зависе од политике или желе да им и даље суде судије које се први пут бирају на мандат од три године и које, како је рекао, размишљају о томе како ће бити изабране на сталну функцију.

„Одлучиваће о томе и да ли желе да судије и даље бира парламент или да их бира независно и самостално тело (Високи савет судства) које је састављено од судија и истакнутих правника из редова врхунских стручњака, универзитетских професора…“, нагласио је професор.

Затим, како је указао, грађани ће одлучивати о томе да ли ће председници судова укључујући и председника Врховног суда и даље бити бирани у Народној скупштини, као једном политичком телу или да ће их такође бирати ВС С, као независан и самосталан држави орган.

„Одлучивањем на референдуму изјасниће се и да ли желе да се судски поступци завршавају у разумном року или желе да се судски поступци вуку и трају и по неколико деценија. Да ли желе да покажу да Србија има демократски потенцијал или ће неизласком на референдум показати да наша држава и даље представља једну мини демократију, која треба да се додатно развија“, навео је Петров који је и судија Уставног суда Србије.

Предложеним амандманима судије и тужиоце више неће бирати Народна скупштина већ ВС С и Високи савет тужилаца (ВСТ), а ова тела су такође једино власна да одлучују и о њиховом разрешењу и то уколико учине тежак дисциплински прекршај, кривично дело или на други начин срамоте функцију.

Када је у питању састав ових савета и критика да ће судије бирати саме судије, а тужиоце сами тужиоци, те да ће бити без икакве контроле од друге две гране власти (законодавне и извршне) професор уставног права Милан Станић подсећа да ће у састав ових савета, поред судија и тужилаца, ући и по четири истакнута правника, а у ВСТ и министар правде.

Истакнути правници ће бити у мањини и неће бити „политичке фигуре“, већ ће их Народна скупштина бирати после јавног конкурса из реда најугледнијих правних стручњака.

„Уставним амандманима је предвиђено да они не смеју да буду чланови политичких странака. Смисао њиховог постојања је омогућавање да ВС С и ВСТ не буду монолитни органи састављени само од судија односно тужилаца, јер у упоредној пракси таква решења нису дала добре резултате“, нагласио је Станић.

Указао је да се амандманима укида такозвани први избор или трогодишњи пробни мандат за судије и тужиоце, на који начин се такође врши деполитизација њихових функција.

„Наши грађани би могли да замисле како ради судија који три године практично има ‘мач изнад своје главе’, уз питање да ли ће бити изабран на сталну функцију“, указао је Станић.

Истакао је да је забрањен сваки утицај политике на рад суда и тужилаштва те да се на тај начин, пре свега омогућава да се струка пита, као и да судство и тужилаштво одговарају грађанима за свој рад, и да не буду под политичким утицајима.

Стручњаци подсећају и да се Србија обавезала да ће у оквиру европских интеграција променити Устав, а у вези са преговарачким поглављем 23 које се односи на правосуђе и људска права.

И Републичка изборна комисија (РИК) је доставила грађанима на кућну адресу информацију о променама које су предвиђене Актом о промени Устава и истиче да се амандмани односе на правосуђе и да се њиме не мењају други делови Устава.

Амандманима је, поред осталог, предвиђена сталност судијске функције, највиши суд у Републици биће Врховни суд, а највише јавно тужилаштво зваће се Врховно јавно тужилаштво.

О свим уставним променама грађани ће се на референдуму изјаснити одговором са „да“ или „не“ на питање „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?“

Републички референдум биће одржан у недељу 16. јануара од 7.00 до 20.00 часова.

ТопПрес/ Извор: Танјуг