Од јуче се повећавају пензије, плате у јавном сектору и минимална цена рада. Помера се старосна граница за пензионисање. Привреда послује искључиво преко електронских фактура. Да би растеретила послодавце, држава се у идућој години, повећањем неопорезивог дела плате и смањењем доприноса, одрекла више од 40 милијарди динара прихода.
Јануарска повишица, већини новчаник пуни у фебруару. За четвртину већу плату добиће запослени у војсци, остали у јавном сектору за 12 и по одсто, а пензионери 12,1 проценат. Минимална зарада уз раст од 14,3 одсто премашиће 40 хиљада динара. Уз јавне службе, већ од новогодишње ноћи, по скупљем сату радиће угоститељи и пекари.
„Свако повећање значи, то је неких пет хиљада динара, ја ћу то искористити да помогнем родитељима, у кућни буџет“, каже пекарка Ивона Тодоровић.
„Имамо 10 запослених, наравно да нас то оптерећује, али с обзиром да је неопорезиви део негде око 22 хиљаде динара, није тако страшно“, сматра власница пекаре „Фамилија“ Снежана Павловић.
Просечна пензија ће уз повишицу достићи 37 хиљада 800 динара. Обрачуната је по једном од три модела усклађивања који се примењују од јануара.
„То је једна надоградња швајцарске формуле која ће омогућити управо да се боље прате економски трендови, а то је да се у бољим годинама, када је економија таква да су расходи за пензије испод 10 одсто БДП-а, пензије усклађују сто одсто са зарадама, а у неким економски изазовнијим годинама, то ће онда бити обична швајцарска формула“, објашњава Никола Алтипармаков из Фискалног савета.
Жене ће у превремену пензију моћи тек са 40 година, а у старосну са 63 и по године.
„Практично до 2032. године, што се тиче мушкараца и жена, услови ће се изјадначити за старосну пензију, а што се тиче превремене, они ће се практично изједначити 2024. године“, наводи директор Сектора за остваривање права ПИО фонда Владимир Станковић.
Од 1. јануара Србија ће по обухвату привреде која послује преко електронских фактура, бити прва у Европи. До сада је то била Италија, која је у првој години примене, наплату пореза повећала за три и по милијарде евра.
„Пренето на наше параметре, то би сигурно значило бољу наплату ПДВ-а, неких десетине милиона евра, па вероватно и стотине“, каже Вук Делибашић из Министарства финансија.
Да би растеретила послодавце, држава се смањењем стопе пензијског доприноса за један одсто, у 2023. години одриче 30 и по милијарди динара прихода, а повећањем неопорезивог дела плате, још 10 милијарди.
ТопПрес/Извор: РТС