У Србији од почетка јула у саобраћају, животе је изгубило готово 20 особа. Током летњих месеци узрок сваке друге саобраћајне несреће је неприлагођена брзина. На другом и трећем месту су вожња у алкохолисаном стању и невезивање појаса. Статистика каже – четвртину живота проведемо у саобраћају.

За само шест месеци ове године 220.000 возача кажњено је због прекорачења брзине, док је 30.000 возача искључено из саобраћаја зато што су возили пијани. У истом периоду погинуло је више од 260 особа.

„Имали смо у претходних неколико дана више незгода где су возачи са више од један промил алкохола изазвали најтеже саобраћајне незгоде, Најсвежији пример од пре свега пар дана је из Апатина где је возач са 1.68 промила изазвао незгоду у којој су погинуле две младе особе, возач и путник на мотоциклу“, рекао је Александар Раденковић из Саобраћајне полиције.

Закон, казнене мере и институције које прописе спроводе имамо. Стручњаци поручују да се прописано спроводи не бисмо дневно губили два живота.

„Мора да постоји и да, како ми то волимо да кажемо, правда да буде достигнута. Да се уколико је неко ухваћен у неком прекршају буде и процесуиран и кажњен адекватно, а не само да имамо запрећене казне за одређени прекршај“, каже продекан за научно-истраживачки рад са Саобраћајног факултета др Далибор Пешић.

Да ли је казнена политика блага?

Више од 1.500 возача годишње, због насилничке вожње, буде кажњено казном затвора и забраном управљања возилом. Стручњаци међутим упозоравају, да то није довољно. Из београдског прекршајног суда наводе да је ове године седам прекршилаца завршило у затвору, док је прошле године ту казну одслужило њих 44.

„Казнена политика је оно што сваки судија у сваком појединачном случају утврђује од околности које утичу на одмеравање казне. Заиста се деси да судија процени у неком случају да ће се сврха кажњавања постићи и изрицањем блаже казне од оне која је прописана и судија то примењује. Можда дође и до превида у примени казне“, наводи председница београдског прекршајног суда Оливера Ристановић.

Од почетка године 60 одсто погинулих возача и путника није користило сигурносни појас, због тога је погинуло њих 80. И док се у европским земљама 90 одсто путника везује, у Србији тек сваки пети користи појас на задњој клупи.

Директор Агенције за безбедност саобраћаја Бранко Стаматовић каже да је у наредном периоду један од циљева тог тела је да се подигне ниво употребе појаса, како на предњем тако и на задњем седишту.

„Безбедност саобраћаја највише зависи од самог почетка. Ако децу научимо како треба да се понашају онда ће они, када за 10-15 година постану возачи, да буду безбедни, да користе појас“, наглашава Далибор Пешић.

Лето и сезона годишњих одмора доноси појачан интензитет саобраћаја и повећан број страних држављана који пролазе кроз нашу земљу. У току је национална кампања „Вози одморан“, којом се апелује на додатну пажњу за воланом и поштовање ограничења брзине.

ТопПрес/  Извор: РТС