Све их је мање на орману, а све више у дестилерији. У Србији се годишње убере између 10.000 и 13.000 тона дуње, али и са толиким приносом спадамо у првих пет произвођача у Европи и десетак у свету. Приводи се крају прикупљање овогодишњих плодова, а принос ће, пре свега због временских услова, бити испод просека. Дуња последњих година, ипак, враћа популарност, јер је дуњевача све омиљенија, а и доступне су нешто отпорније сорте овог воћа.
Стручњаци објашњавају да се произвођачи враћају дуњи, јер не спада у превише захтевно воће. Имају сигурно тржиште, а и цена између 30 и 40 динара по килограму за индустријску употребу обезбеђује зараду.
– Ова година ће бити испод просека по приносу. Било је лоше време у доба цветања и оштетила је рутава буба, која нарочито воли цвет дуње – објашњава Михаило Николић, професор Пољопривредног факултета у Београду. – Људи се враћају узгоју дуње из више разлога. Прво због све веће популарности дуњеваче, мада бих лично више волео да је због сока и џемова. Гаји се традиционално у врањској долини, где сада имамо и 200 хектара нових засада. И даље је има између Чачка, Краљева и Крагујевца, али се сели и на друге локалитете. Обнављају се засади, а предност је што она није много захтевна воћка. Када би се правила листа које су једноставније врсте за узгој, она би била на трећем месту.
Струка, каже, да дрво дуње, у идеалним условима, и уз бригу, пун принос може да да већ од пете године. Принос по хектару је од 30, па до чак 50 тона. Кубуримо са конзумном дуњом, па је већина плодова у продавницама стигла из – Турске.
Лак узгој био је кључни мотив Горану Радојичићу, из околине Јагодине, да крене у узгој дуње.
– Под дуњом имам хектар земље и млад је засад – објашњава Радојичић. – Ово је пета година и управо сам завршио бербу. Убрао сам осам тона и све ћу продати дестилерији за ракију. Добијам од 30 до 50 динара по килограму. Оно што сам изнео на пијацу, продао сам од 120 до 150 динара по килограму. Засадио сам 680 сертификованих садница. Свака је коштала два и по евра. Чека ме још увођење система наводњавања, јер је ова година била сушна и показала ми је да је зато принос лош. На делу под наводњавањем, плодови су били једри, крупни и здрави. На остатку њиве, дуње су биле једва веће од шљиве.
„Јача“ од мраза
Дуња је лековита и корисна и то се зна од давнина – истиче професор Михаило Николић. – Произвођачи јој се враћају и зато што су доступне бугарске сорте које су мање осетљиве на бактериозно обољење ервинију. Предност је и што дуњи не смета пролећни мраз, јер последња цвета.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости