Слободан Јотић из Костолца, Александар Еић из Тополе и Кристина Дроца из Аранђеловца само су неки од учесника „Ванредног Индивидуалног Полумаратона“ који је организован у доба короне уз посебна правила. Идеја за овај карантински полумаратон потекла је од маратонца Слободана Јотића а његову замисао подржало је на стотине тркача.

„Пре две седмице услед недостатака трка, решио сам да индивидуално, за своју душу, истрчим полумаратон и израдим себи финишерску медаљу. На друштвене мреже сам поставио линк за Гармин ливе праћење тог мог полумаратона и тако дао пријатељима идеју да и они истрче полумаратон за своју душу, тако је све почело. Доста смо лутали са називом полумаратона, коначно избор је пао на „Ванредни Индивидуални Полумаратон – ВИП 2020“. Правила су да се индивидуално трчи у дозвољено време на дозвољеним локацијама као што су јавни путеви, руралне средине, дворишта, дневне собе, терасе. Једино нису дозвољени паркови и забрањена места. Што се награда тиче, свако за себе може наручити финишерску медаљу, која ће нас свакако подсећати на ове ванредне околности. Полумаратон и пријава за медаљу трајали су  до краја априла, а „ВИП 2020″ већ има преко 150 финишера из целог региона“ – рекао је за ТопПрес Слободан Јотић.

Јотић је међутим, многима узор. Не због бројних медаља и резултата већ због његове воље и снаге са којом се бори обзиром да се годинама лечи од тешке болести.

Слободан Јотић болест побеђује трчањем, фото: приватна архива

„До 2006. године сам водио нормалан живот, радио сам као професионални возач камиона, а онда сам изгубио вид на десном оку, тада ми је и дијагностикована аутоимуна болест, мултипла склероза. То је био почетак те прогресивне болести, наредних година болест је показивала сву своју суровост. Делимично сам изгубио вид и на другом оку, изгубио сам финкцију десне руке, имао вртоглавице, хронични умор, ограничен ход без одмора на неколико стотина метара. Али, и поред свих тих погоршања ја сам био одлучан да се борим и победим ту болест.  Урађена ми је 2010. једна васкуларна интервенција која је зауставила прогресију болести и вратила поједине функције тела, 2015. сам почео са лечењем високим дозама витамина Д3, уз ту терапију доктор је саветовао физичку активност и тада је све почело, прво ходање, а касније и трчање и тако сам почео да савладавам све веће километраже. Почетком 2016. сам успешно савладао први полумаратон, 2017. први маратон, 2018. ултрамаратон (73км), 2019. Иронман триатлон и тако до сада имам 39 полумаратона, 2 маратона и један Иронман триатлон“ – објашњава Јотић.

Сви учесници, а било их је преко 100, који су истрчали полумаратон према речима организатора освајају финишерску медаљу која ће им бити послата поштом око 10. маја. Према његовим речима због великог интересовања вероватно ће се поново у наредним месецима организовати сличан полумаратон.

Како су услови у време короне дозволили, тако је и Александар Еић (29) из Тополе истрчао овај полумаратон,  око своје зграде и то у кругу од 200 метара.

„Тренинг и добра кондиција су од изузетног значаја за сваког спортисту, а корона није препрека да се вредно вежба. Трчим наравно редовно па макар 20 минута увече, када стигнем. За овај маратон сам чуо преко друга маратонца који ми је проследио детељне информације о организацији. Тако сам  истрчао ванредни индивидуални полумаратон од 21.1 км у кругу од 200 метара око моје зграде. С обзиром на полицијски час, трчао сам увече у термину за шетњу паса, са којим сам и трчао“ – рекао је Александар Еић.

 

Александар и Кристина успешно су истрчали карантински полумаратон, фото: приватна архива

Овај ванредни полумаратон,  посветио је свим људима који су у изолацији због ванредног стања и људима који су заражени корона вирусом уз поруку: „Нема изговора, границе су у вашој глави“.

Ванредни индивидуални полумаратон истрчала је и девојка из Аранђеловца, Кристина Дроца (25).

„Трчала сам на једном путићу који је дужине неких 150-200 метара, завршила сам полумаратон за 2 сата и 13 минута, истрчала сам без неког претходног плана и размишљања о томе. Послала сам организаторима скриншот, километри и време за које сам претрчала. Чини ми се да је масовно привукло маратонце и покренуло људе да трче на што креативнији начин у свом крају онако како су у могућности сада у карантину. Једна лепа замисао и прича“ – каже Кристина.

ТопПрес