Српска православна црква данас слави празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије, везе прошлости и будућности хришћанске цркве и спасења човека.
Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом завету и у Новом завету као пророк чије је особине са страхопоштовањем преузело хришћанство, везујући га за настанак нове вере и за нови Христов долазак.
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа – ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив пламеним кочијама узнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, и где му гавран доноси храну.
Предање каже да је Илија Тесвићанин рођен у граду Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године) и да је младост провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
Када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног караткера и силе огњене.
Свети Илија био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и „славио туђе богове“. Према предању, пророк Илија супротставио се цару и пребацио му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова.
Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
ОБИЧАЈИ
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, обележава се у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се тог дана не ради у пољу да се не би навукао гнев светитеља.
Позната је изрека „од Светог Илије сунце све милије“.Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара.
Народ каже и да би требало добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Мед који се вади на Илиндан служи као лек, па ако знате неког пчелара, обавезно га данас узмите.
Народ верује да мајке њиме треба да намажу децу по образима како би била здрава.По предању, на Светог Илију пре подне је лето, а поподне јесен.
Након овог дана, према обичајима, више се не купа у рекама.
ТопПрес/ Извор: Мондо.рс