Топола – Традиција узгоја винове лозе и производње вина у Тополи датира још из доба римљана. Погодна умерено континентална клима правилних температурних колебања и специфична конфигурација терена углавном источне и југоисточне експозиције погодовале су да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза. Први записи о виноградарству овог подручја потичу из 1432. године у путопису Бертрандона де ла Брокијера. Прве чокоте винове лозе на брду Опленац засадио је Карађорђе који је имао и свој виноград, да би његовим стопама наставио кнез Александар Карађорђевић. Управо он је и подигао Краљеву винарију која је данас једна од најстаријих винарија у Србији.
„Деведесет одсто винограда у то време је уништила филоксера. Французи су донели калем дивље лозе, краљ Петар је почео да сади своје винограде и производи вина до одласка у Први светски рат. Бригу о задужбини је наставио краљ Александар који је био винских експерт и члан венчачке виноградарске задруге која је била једна од најстаријих. Краљ Александар је био члан све док његов кочијаш није желео да чека на ред да преда грожђе тако да је тад био претучен и дошло је до суђења. Задруга је добила спор и краљ Александар је тад подигао своју винарију нагласивши при том да не сме да буде луксузна већ функционална и да служи као узор да остали праве своје винарије. План је урађен по узору на француске подруме, све је била француска технологија и до 1946. године винарија је пословала као задужбина након тога се обнавља подрум и почиње садња винограда са племенитим сортама“, рекао је за ТопПрес Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра I на Опленцу.
Комплекс краљевих винограда обухватао је некада 40 хектара, након Другог светског рата земљиште је одузето, али почетком две хиљадитих део је враћен и започето је са реконструкцијом. Прва комерцијална берба била је 2007. године, а сада Краљева винарија годишње производи око 20 хиљада боца најфинијих белих и црвених вина, које енолози широм света оцењују највисочијим оценама.
„Од 40 хектара колико је имала винарија до сада је обновљено 13 хектара и планирамо да тај тренд наставимо и даље проширењем винограда у црвеном сортименту. Наша годишња производња је мала, око 20.000 литара. Сортимент чине бела вина, совињон бланк, пинот бланк, шардоне и од црвених кабернет совињон“, каже Рељић.
Према његовим речима Краљевска винарија се сматра за најпосећенију туристичку дестинација у централној Србији. Међутим, пандемија корона вируса је значајно утицала на посећеност и долазак гостију.
“ Продаја вина и интерес за винарију је велики у односу на раније године. До 2020. године су 20 одсто туриста чинили странци“, наглашава управник.
Једно буре у Краљевој винарији сачувало је највредније што је краљ имао
Историја у овој винарији и даље живи, а то показује и јединствена колекција вина на Балкану из доба Карађорђевића, која се више од осам деценија чува на 12 метар дубине у краљевском подруму. Винотеку чини око 280 флаша вина која нису на продају због аманета краља Александра, који је у дворским књигама оставио завештање да се „никада не продају, већ да буду остављена за историју”.
„Октобра 1944. године када је дошла црвена армија и када је дошло до великог уништавања винских буради, један домишљати сељак из околине Тополе узео је најквалитетнија вина из краљеве архиве и ставио у буре 48. Када су црвеноармејци ударали кундацима у ове буриће, буре 48 је одзвањало и деловало је као шупље тако да су они поштедели краљевску архиву. После 1945. године ове флаше враћене су на првобитно место, где се и данас чувају, на металним полицама, иза решетака и под кључем“, објашњава Рељић.
Вина из тог доба имала су одабрану клијентелу. Стални поручиоци боца из краљевског подрума били су Свети синод, фабриканти, виђенији ресторани и хотели а боце са Опленца стизале су у Брисел, Букурешт, Берлин.
ТопПрес
