У Србији од мултипле склерозе, хроничне аутоимуне болести, која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца болује више од 9.000 људи, речено је данас на конференцији поводом 20 година рада Психосоцијалног саветовалишта Друштва МС Србија.
Симптоми се, како је наведено, крећу од благе укочености и отежаног ходања, преко утрнулости и пецкања, слепила, поремећаја мокрења, болних мишићних грчева, проблема са координацијом и равнотежом, говором или гутањем, поремећаја сексуалних функција, па све до потпуне одузетости, парализе и трајне онеспособљености код оболелих.
Учесници конференције објашњавају да је процес прихватања болести специфичан у односу на остале неуролошке болести и да је подршка потребна не само пацијентима, већ и њиховим породицама.
Весна Савић из Друштва МС Србије навела је да је Друштво пре 20 година дошло на идеју да људима са мултиплом склерозом на неки начин помогну и пруже подршку, јер је у том тренутку лечење те болести у Србији било веома тешко.
„На почетку је био мали тим, али чини ми се врло добро одабран. Ми сада у нашем тиму имамо и неурологе, и психијатре, и дефектологе, тако да мислим да можемо да пружимо заиста врло добру, стручну и квалитетну помоћ свима којима је то потребно, на првом месту људима који болују од мултипле склерозе, али наравно и њиховим породицама“, рекла је Савић.
Директорка УКЦ Србије и Клинике за неурологију УКЦС Јелена Друловић, рекла је да се данас лечи више од 5.500 пацијената и тиме је у односу на пре 5 година, упетостручен број особа са МС које се лече о трошку државе.
„Следећи циљ нам је да покушамо да организујемо мултидисциплинарни третман за сваког МС пацијента, што се најадекватније може остваривати при Универзитетским центрима. Жеља нам је да се то догоди и у Србији, у Београду у оквиру Клинике за неурологију Универзитетског Клиничког центра Србије“, истакла је Друловић.
То би, према њеним речима, подразумевало да се о пацијентима брину неуролози, медицинске сестре које се посебно баве мултиплом склерозом, физијатри, психолози али и други здравствени радници, како би на једном месту пацијенти били у потпуности збринути и на тај начин пацијент био праћен од стране неуролога, радиолога, односно неурорадиолога и лекара других специјалности.
„Ми сада мултипа склерозу лечимо на једном изузетно високом нивоу и то као најразвијеније земље Западне Европе и потврда тога су речи наших колега који су долазили Немачке, из скандинавских земаља и Швајцарске, колеге из Америке, из Канаде, који су рекли да ми сада лечимо исто као они. Тако да ми сада заиста ову болест лечимо онако како би она требало да се лечи свуда у свету и на то смо заиста поносни“, нагласила је Друловић.
Психотерапеут Друштва МС Србије Вања Талески, објаснила је да је психосоцијално саветовалиште особа које живе са мултиплом склерозом и њихових породица, програмска активност која постоји непрекидно две деценије уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за заштиту особа са инвалидитетом.
„Идеја за покретање ове програмске активности је настала из потребе да се особама које живе са мултиплом склерозом пружи могућност за континуирано, систематично и доступно добијање психосоцијалне подршке у суочавању са дијагнозом болести и свиме ониме што живот са болешћу носи. Битно је нагласити да поред проблема које доноси болест и сама идеја да живимо са хроничном болешћу захтева посебно бављење процесима прихватања у психолошком смислу“, истакла је Талески.
Сва искуства пацијената са МС који су долазили у саветовалиште преточена су у својеврсну књигу/приручник МСтварност, са надом да ће свима послужити пре свега као подсетник, подршка, али и могућност да се и шира јавност упозна са животом људи који можда живе другачије.
Неуропсихолог у Саветовалишту за МС и коауторка приручника Александра Паројчић, рекла је да Саветовалиште жели да понуди помоћ пацијентима који немају храбрости да је сами потраже и да имају могућност да препознају себе у ономе што пише у приручнику.
„Ми, наше пацијенте, учимо да воле на првом место себе. Ми желимо да превенирамо менталне тешкоће код наших пацијената. Оболелима од мултипласклерозе не треба још једна дијагноза, не треба им депресија, туга, плач и жаловање. Желимо да кроз подршку Друштва за мултипла склерозу и овај приручник,спречимо да то што су нормалне људске емоције прерасте у још једну дијагностичку болест“, казала је Паројчић.
Илустровање књиге радила је архитекта Тања Костадиновић, којој је дијагноза МС постављена пре годину дана.
„Први цртеж сам смислила док ми је било лоше, док још нисам била у стању да цртам и мени је то начин како излазим на крај са мојом болешћу. Током истраживања о својој болести како бих дошла до
информација, наишла сам на приручнике о МС које је радило Друштво МС Србије. Тај приручник ми је много помогао, користан је и пун информација. Када сам отишла до саветовалишта које организује Друштво МС Србије, родила се идеја о илустрацији књиге МСтварност“, навела је Костадиновић.
Марија Ристић из Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику оценила је да је за особе са инвалидитетом подршка најважнија.
„Важна је системска подршка у смислу приступа здравственим услугама, здравственим заштитама, образовању, запошљавању и све друге области које су јако битне за квалитетан живот. За особе са МС-ом је последњих година много тога урађено и квалитет њиховог живота је значајно побољшан“, истакла је Ристић.
Друштво МС Србије је још пре 20 година покренуло психолошко саветовалиште, где пацијенти и њихове породице могу доћи у сваком тренутку, да разговарају и искористе искуство других, како би помогли себи.
ТопПрес/ Извор: Танјуг