shutterstock

Србија има добре природне потенцијале за гајење и сакупљање лековитог и ароматичног биља, све што се не извезе има ко да купи код нас, а стручњаци тврде да не постоји биљна култура која доноси више зараде по јединици површине.

За узгој нане, камилице, невена и другог лековитог биља потребно је улагање од 1.200 до 2.500 евра по хектару, док приход износи од 2.500 до 6.500 евра. Србија извози лековитог биља у вредности од око 20 милиона евра годишње, а од овог посла живи око 5.000 људи.

Један од скупљача и мањих узгајивача је Горан Јукић из Ваљева, који се овим послом бави дуже од 25 година. Интересовање за здрав живот и храну је у експанзији, много таквих производа одлази и на извоз. Увек је нешто у моди, пре су биле биљке из Јужне Америке, па Кине, сада су популарне оне из Русије. Људи прочитају нешто и одмах долазе па траже. Али, већина зна за двадесетак наших биљака попут хајдучке траве, кантариона, матучњака, невена, боквице, слеза и других. Има доста људи који злоупотребљавају тренутну популарност, па стављају нереалне цене, ја то не могу да радим, мешавина је 300 динара и тачка. Тако да има и оних који купују код мене, па препродају – каже Јукић.

Овим послом бави се и Миодраг Јовановић из Клубаца код Лознице, који је пензију зарадио као водоинсталатер. Због новог посла он је од децембра до априла више на дрвету него на земљи. У крошњама убира плод паразитске биљке која има лековита својства – беле имеле.

Најчешће је налази на шљиви, јабуци и џенарици, где ова паразитска биљка опстаје тако што од својих домаћина краде воду богату минералним материјама. Имела регулише крвни притисак, па је Миодраг бере за Институт „Јосиф Панчић“.

– Сваки дан берем и продајем на стотине килограма, па ми доноси зараду – прича Миодраг.

У нашој земљи под лековитим биљем је тренутно око 5.000 хектара, показују статистички подаци, а профит је веома добар (види табелу).

Професорка Љубица Стојановић, председница удружења „Линцура“ из Крагујевца, каже да иако је тражња на тржишту евидентна, број нових површина под лековитим биљем се не повећава.

– Најскупљи је садни материјал, а додатни трошак је ако подижете пластеник. Али, ако рачунате да килограм лековитог биља можете продати по 300 или 500 динара, а пшеница је 17 динара, рачуница је јасна. Уз добар план и знање, од једног хектара земље под лековитим биљем, четворочлана породица може да живи. Колико може да се заради сведочи и то што су са нама контактирали из Швајцарске да откупе целокупну количину лековитог биља у Србији – каже она.

Додаје да је најперспективније гајити матичњак, који живи више од 10 година, за разлику од једногодишњих биљака, као што је камилица, у коју мора да се улаже сваке године.Др Драгоја Радановић, директор Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, истиче да је у Србији погодно тло за лековито биље, а нарочито за производњу камилице, нане, матичњака, морача и невена.

Лековите биљне врсте у које највише вреди уложити и новац и труд још су и бели слез, мирођија и першун. Профитабилни су и жалфија, валеријана, тимијан, босиљак, коријандер, анис, али и оригано и ехинацеа.

У Србији 700 лековитих врста

У нашој богатој флори је утврђено више од 700 биљних врста с лековитим својствима, док је 400 регистровано као лековито биље, од којих се са 280 врста тргује као с индустријском сировином. Избор биљака зависи и од температуре подручја, те се у складу са тим бирају одређене зачинске и лековите врсте.

Тако су биљке врло отпорне на ниске температуре одољен, бели слез, ангелика, линцура, ким. Отпорне на ниске температуре су оман, камилица, лаванда, селен, црни слез, невен, а средње отпорне су враниловка, естрагон, морач, лан. Биљке осетљиве на ниске температуре су босиљак, чубар, мирођија, мајоран, матичњак.

ТопПрес/ Извор: Блиц, А.Латаш, М.Чворић-Губелић