Сарадња Србије са државама афричког континента протеклих година је у успону на политичком, али и економском плану, посебно, што је занимљиво, у сектору аграра.
О томе сведочи низ билатералних споразума, али и најаве да ће са неколико земаља Африке ускоро бити потписани споразуми о слободној трговини.
Мултинационалне компаније из Европе и Америке, али и Кине и Русије годинама уназад селе своју производњу на „црни континент“, а угледни светски листови попут Гардијана (The Guardian) и Фајненшал тајмса (Finansijal Times) објавили су протеклих месеци серију текстова о све већем улагању британских компанија у Африку због изласка те земље из ЕУ.
Британски аналитичари сматрају, да је управо Африка „стара-нова“ светска дестинација за инвестирање и да на овом континенту постоје неистражене могућности како би њене компаније попуниле финансијску „празнина“ (енгл. гап) који је настао због Брегзита.
А где је на том „новом тржишту“ простор за српска предузећа, која су у време СФРЈ 70-тих и 80-тих година тамо била присутна, можда показује пример новосадског Института за ратарство и повртарство „НС семе“.
Институт већ два месеца преговара са афричким компанијама о могућој сарадњи и уласку на то тржиште, „кроз врата“ Демократске Републике Конго.
Како је Танјугу речено у Институту, у току су преговори са Конгом о извозу наше технологије и формирању огледних поља у тој земљи – „по српском рецепту“.
„Охрабрује чињеница да је новопостављени председник те Републике таргетирао пољопривреду као примарну делатност којом ће се та земља бавити у будућности“, каже помоћник директора за извоз Института Небојша Илић.
Идеја је да им Институт „прода“ комплетну технологију и знање које лежи у 300 високообразованих стручњака ове установе, од којих је више од сто доктора наука.
„Имамо капацитете да афричком тржишту продамо комплетну технологију, а то је оно што је њима неопходно. Можемо да им поставимо огледна поља, да обучимо њихов кадар“, каже Илић.
Илић подсећа да овај Институт дужи низ година сарађује са компанијама из Марока, где извозе кукуруз.
Поред Марока, и у Тунис би могло да стигне семе поврћа и јарих жита као и знање из Србије, кажу у Министарству пољопривреде.
Наша држава је предложила успостављање сарадње између научних институција две земаља на стварању нових сорти и хибрида отпорних на сушу као и у делу развоја биотехнологија.
Потенцијал за сарадњу Србије са 54 афричке државе које укупно имају 1,2 милијарди становника је огроман, оцењују саговорници Танјуга.
Србија је за сада највише присутна у земљама Магреба (северо-западне земље афричког континента, Мароко, Алжир, Тунис, Египат, Либија…)
„Потенцијал српских пољопривредних производа на афричком тржишту поред садног и семенског материјала, који тренутно не иде на афричко тржиште, јесте велики“, оцењује Јелена Јовановић, директорка Сектора за међународне економске односе ПКС-а.
То је зато јер домаћи Институти имају „фантастично знање и искуство и рангирају се међу првима у свету када је реч о технологији и географском прилагођавању семена и садница“, објашњава Јовановић:
„То нешто што треба да искористимо“, указује она.
Напомиње да је „дефинитивно сазрело време да се направи стратегија наступа српских производа на афричком тржишту“.
Кенија је, на пример, земља у којој садни материјал из Србије може да нађе своје место због повољних климатских услова.
То су препознали, на пример, Французи, који према њеним речима, све више селе своје винограде у Кенију.
Јовановић каже да је наш извоз у афричке земље, за сада, низак.
Највише извозимо дуван и производе од дувана, аутомобилске гуме и пластичне производе…
Изазов за наше привреднике представљају високе царинске стопе (од 30 одсто) којима афричке земље штите свој аграр од увоза производа које и сами стварају.
Зато, српска ресорна министарства преговарају са Египтом и Мароком о потписивању споразума о слободној трговини, који би се односио на специфичне пољопривредне производе који би били ослобођени такси.
Египат је показао велико интересовање за наше пољопривредне производе, као што су јабуке, сокови, џемови, сушено воће…
Србији је после 40 година омогућен извоз пшенице у Египат, који је највећи светски купац те робе, а влада те земље недавно је објавила тендер за увоз пшенице.
Садашња размена наше две земље у области пољопривреде износи 26 милиона долара, а након постигнутог договора о извозу српског „златног зрна“ она би требало да скочи четири пута и премаши готово 100 милиона долара, кажу у Министарству пољопривреде.
Све процедуре везане за извоз су завршене, а договорено је и окончање процедура око извоза говедине, сунцокрета, кукуруза и других пољопривредних производа из Србије, додају.
У претходном периоду, усаглашене су Међународне ветеринарске потврде (сертификати) за извоз једнодневних пилића, оваца и коза у Египат, као и Здравствено уверење за извоз опране вуне, док је у процедури усаглашавање сертификата за извоз говеда за клање у Египат.
У протеклом периоду договорена је сарадња, потписани су бројни споразуми, уговори, меморандуми и са Либеријом, Републиком Ганом и Краљевином Лесотом, Мароком, Тунисом…
ТопПрес/ Извор: Танјуг