Сваки грађевински производ направљен у Србији мораће да има јасну декларацију и знак да је произведен у складу са међународним и домаћим стандардима, новине се предлога Закона о грађевинским производима који је ушао у скупштинску процедуру.
Тако ће 1.200 различитих грађевинских производа направљених у Србији, попут врата и прозора, грађевинских блокова, водоводних цеви, најзад бити јасно декларисано, што до сада није био случај.
Због тога што је домаће законодавство у тој области неусклађено са европским, српска индустрија грађевинарства као и рад сертификационих кућа у овој области, годинама нису конкурентни на тржишту Европске уније.
„Домаћи привредни субјекти који су своје пословање већ прилагодили прописима ЕУ и већ послују на том тржишту, имају додатне трошкове јер своје производе морају да ускладе и са домаћим законодавством, које је у односу на европско, у највећој мери застарело“, наводи се у објашњењу предлога новог закона.
Колико је овај пропис значајан за индустрију сваке земље можда најбоље илуструје податак да је након усклађивања свог законодавног оквира са европским стандардима, Словенија у областима производње бетона, агрегата и бетонских производа, а у периоду од 2002. до 2006. године, повећала број фирми у овој области за седам процената.
Приход од продаје производа словеначких предузећа на територији ЕУ скочио је у том периоду за чак 80 процената, а број предузећа из области грађевинарства се повећао за 25 одсто.
Новим законом биће уређени услови за стављање на тржиште грађевинских производа и израда декларације о перформансама, стављање знака усаглашености на грађевинске производе, као и обавезе предузећа приликом производње, продаје, дистрибуције…
Правила ће важити за произвођаче, увознике и дистрибутере грађевинских производа, лабораторије, сертификациона тела, пројектанте, извођаче радова, лица која обављају стручни надзор у току грађења објеката, односно извођења радова, али и државне органе и инвеститоре.
Сваки грађевински производ који се нађе у продаји мораће да прати декларација о перформансама, у писаној или електронској форми.
Такође, на материјалу ће морати да стоји и српски „знак усаглашености“ који, како се наводи у предлогу закона, мора бити видљив, читљив и неизбрисив.
Инспектори ће имати овлашћења да све производе униште уколико немају „налепницу“ о квалитету и безбедности.
Прописане су и казне за предузећа од 100.000 до 2.000.000 динара ако буду продавала недекларисани грађевински материјал а одређене су и друге казне за несавесне произвођаче, трговце али и надлежне агенције за проверу квалитета материјала.
Један од основних разлога за доношење овог закона је и испуњавање обавезе усклађивања домаћег законодавства са прописима Европске уније из Преговарачког поглавља 1, о слободном кретању робе.
Пут Србије ка ЕУ подразумева, поред многих других реформских процедура, и припрему за услове и захтеве конкурентног заједничког европског тржишта и зато успостављање националног система инфраструктуре квалитета грађевинских производа има више циљева.
Између осталог, представља предуслов слободног протока робе и отклањања техничких баријера у трговини, заштиту потрошача, приступ међународним тржиштима али отвара и приступ унутрашњем тржишту ЕУ од око 500 милиона потрошача.
ТопПрес/ Извор: Танјуг