Ако мало боље погледате декларације на појединим производима који на својој амбалажи великим словима имају истакнуто „посно“, схватићете да је тај артикал само можда постан!
Поједини произвођачи перфидно се поигравају са потрошачима, па се међу састојцима производа који су декларисани као посни могу пронаћи трагови јаја и млека. Сличном тактиком служе се и угоститељи, па ако у неком ресторану наручите посну пицу, готово је сигурно да сте се омрсили. Јер управо у посна јела кувари најчешће убацују биљни качкаваљ или павлаку, који у одређеној мери садрже млечне састојке.
Произвођачи се готово увек правдају да се спорне декларације на посним производима односе на то да се производе на истим производним линијама као и они који су мрсни, па постоји могућност „контаминације“. Међутим, Горан Паповић, председник Националне организације за заштиту потрошача Србије, сматра да је посреди свесна обмана потрошача.
Како објашњава за „Ало!“, неразумљиво је да и производна линија не може да се на адекватан начин припреми пре почетка производње посних производа.
– Многи су се омрсили, а да тога нису свесни. Оно што се такође скрива јесте да су и многи адитиви у посним производима животињског порекла – каже Паповић.
Међутим, отац Глигорије Марковић, вождовачки парох, за „Ало!“ наводи да верници не би требало да читају декларације на посним производима јер у времену у којем се конзумира хемијско-индустријска храна грех је у нашим сопственим жељама и мислима, а не у ономе што једемо.
Чињенице
– Намирница која највише доводи људе у заблуду јесте хлеб, јер многе врсте теста, попут тоста и двопека, али и бесквасних хлебова, садрже млечне масти, чак и јаја.
– За производњу разних кармина користи се ланолин, супстанца коју луче жлезде оваца и која се задржава у вуни. Стога, ако окусите мрвицу, омрсићете се.- У производњи биљног шлага и сирева, као и посне павлаке, користе се ензими који се добијају из млека.
Казна до милион динара
У случају да контрола покаже да производ који се продаје као постан то није, трговац ризикује да плати ригорозну казну. Казна за фирму износи од 100.000 до милион динара, док се онај ко је одговоран у том случају кажњава износом од 5.000 до 50.000 динара.
ТопПрес/ Извор: Ало