Емисија Нећете Веровати аутора Гвоздена Николића када је рејтинг у питању у самом је врху на националном нивоу.
Протеклог викенда претекла је и култну емисију Јована Мемедовића „Сасвим природно” која се емитује на РТС. Од почетка јесењег серијала до сада Нећете веровати пратило је близу 10 милиона гледалаца из Србије и окружења. Велики успех доживела је у суседној Црној Гори где се емитује недељом у 22.00 сата, а занимљиво је да је веома популарна и у суседној Републици Српској. Велики број гледалаца има и на yоу тубе каналу док су садржаји ове емисије преплавили друштвене мреже.
„Велика је част бити међу водећим емисијама на медијском небу Србије. Искрен приступ, занимљиве и народне теме без политике однеле су велику победу. Хвала гледаоцима и ту сам за све што је добро у народу. Добро је вечито побеђивало зло, тако треба и да остане!”, каже Николић.

И награде су за Нећете веровати

Гвозден Николић добитник је на десетине најпрестижнијих признања и награда које додељује, како он то увек поносито каже „његова отаџбина, српски народ и обичан свет”.
У његовом „креденцу” и великој соби данас блистају признања са којима се ретко ко може подичити, а то су:
– Сребрна медаља Таковски устанак („Таковски крст”) које му је доделила општина Горњи Милановац.
– Јунско признање поводом дана Општине Ивањица
– „Златно перо” које додељује Друштво новинара Војводине
– Признање Удружења књижевника Србије
– Плакета др Марко Младеновић додељено на Опленцу за допринос у популизацији Србије
И две како он воли да каже „веома драге награде у свом животу” а то су:
Почасни грађанин села Девићи, које му је на груди окачио народ из беспута голијских висова у селу Девићи и „Сретењско признање” које му је доделила, како он каже његова отаџбина а уручио лично председник Србије Александар Вучић, државник кога Гвозден посебно цени, и кога је како по некад у шали вели „дебело коштао у километрима асфалта за планинце у беспуту и врлетима западне Србије”.

Приче које су дизале куће из темеља

Иначе, емисија коју он уређује подигла је до сада 11 домова за невољнике широм Србије. Последња кућа подиже се у Катрзи за малог Радоја и већ је при крају. „Невероватан је то осећај када некада застанем и видим шта је све никло иза мене. Мењао сам људима живот за једну ноћ, са дна поизао неке који су се били помирили са судбином. Али сам доста времена посветио и оном напреднијем делу који нашу отаџбину носи на леђима и вуче напред. А ту срећем сјајних примара, од предузетника који буше рупе до саксији до бизмисмена високе класе који имају по више стотина радника. Сви они имају душу, и изненађен сам колико су то честити људи. И није тачно да су се они одвојили од обичног света, боље и више него ико су део свега”, каже Николић.

-Један привредник из Пожаревца, гледајући Николићеву репортажу, дошао на замисао, и остварио је, да сагради кућу непознатој жени која сама подиже троје деце у приземљуши код Чачка. Ради се о самохраној мајци из Кулиновачког поља. Добила је кров над главом какав није ни сањала.

-Кућа је на исти начин никла и на имању Небојше Јовановића – Неле „легенде с Мораве” и сеоског надничара са Сувог брега, који је из реке извадио 11 утопљеника. У знак захвалности примио је само кесу ораха коју му је Неле донео.

-Пре пет године уз његову помоћ укровљена је кућа за Миљану и Павла Весовић, брата и сестру, чобане са Муртенице на падинама Златибора. Уселило их је на њихову крсну славу, Лучиндан 2020. године.

-Деда Лале из Братљева, усамљени глувонеми старац коме је пожар прогутао чатмару данас је жив и у својој кући на падинама славног Јавора проводи старачке дане. Сви су га били отписали али Гвозден није.

–Причу о Зоранову Перовићу, хероју и рањенику са Кошара, и његовој судбини, тешкој борби против немаштине и животу у старој кући саграђеној пре више од века покренула је многе хумане људе и Град Чачак. Данас је Перовић домаћин смештен у топлом дому, а сеоски надничар постао је газда са новим трактором и пољопривредним машинама.

–Јелена Мијаиловић, мајка четворо деце данас је са својом нејачи у топлом стану који је Град обезбедио. Прошле године у ово доба Гвозден ју је пронашао у мемљивом подруму трошне зграде у предграђу града и није окренуо главу пред њеном невољом. Није одустајао док није био сигуран да су она и деца на сигурном и у топлом дому.

ТопПрес/ Глас западне Србије