Веровања на Благовести: Ноћ у којој ће само посебни људи имати моћ да открију велику тајну овог празника

Веровања на Благовести: Ноћ у којој ће само посебни људи имати моћ да открију велику тајну овог празника

Веровања на Благовести: Дан кад ни птице не вију своја гнезда.
Благовести представљају један од најрадоснијих празника у хришћанском свету. Тада се слави успомена на дан када је Архангел Гаврило обавестио Девицу Марију да ће родити Сина Божјег.

За Благовести су везани многи обичаји.
Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
На овај дан у цркву обично иду жене које желе да добију пород. У српској народној традицији постоји један врло интересантан обичај поводом овог празника који се зове “ранило”.
Иако се сматра да се до Ускрса не ваља веселити, обичај је да се ранило врло весело празнује. Почињало би обично у поноћ на саме Благовести или у праскозорје. Певала би се девојачка песма, а завршавало би се свеопштим весељем све до ране зоре.
Овај обичај налаже да се на Благовести обавезно почисте кућа, двориште, обори, штале и да се обавезно све ђубре спали. Негде је био обичај да девојке уочи овога дана накупе суве гранчице и дрва, и од њих направе велика ватру, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и старо и младо, и мушко и женско. У Војводини и истичној Србији овај обичај задржао се до XX века где се називао букара.
Наложена ватра се прескакала ради здравља људи и стоке, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије.

Народ, такође, верује да се на Благовести завршава зима и често има обичај да каже: “Ако на Благовести киша оквасли волу рог, биће добар род.”
А на ноћ уочи Благовести отворите сва чула, јер по народној легенди ноћ уочи Благовести светле скривена, закопана блага у земљи, а може да их види само онај који је видовит.

Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: “Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”
Веровало се да на овај дан медведи излазе из својих брлога, и да штука разбија лед репом. Овога дана ни птице не вију гнезда.

ТопПрес/ Извор: Опанак