Топола – Да људска доброта и хуманост немају цену доказано је на много примера. Али, четворочлана породица Живковић из Клоке померила је све границе хуманости и својим племенитим подвигом задала домаћи задатак многим људима који се баве хуманим радом. Наиме, Јелица и Милинко одлучили су да своме сину направе пунолетсво хуманитарног типа а сав прикупљени новац усмерили су у радове на сеоској цркви у Клоки где су се њих двоје и венчали.
„Одлучили смо се да за рођендан нешем сину Михаилу окупимо све рођаке, пријатеље, драге људе, неки су дошли из иностранства, неки су одавде. Пунолетство нашег сина претворили смо у хумане сврхе, помоћићемо сиромашне породице, донираћемо новац за изградњу пода у цркви, помоћићемо и неке манастире“, рекла је поносна мајка Јелица Живковић.
Ова храбра жена није могла да сакрије сузе радоснице на свој мајчинском лицу, јер је рођендан њеног сина окупио бројне госте који су својим присуством увеличали овај велики дан али и допринели да се њихова пленменита визија реализује.
Тата Милинко истиче да ово није једино добро или хумано дело које су он и његова породица учинили. Иза себе имају на десетине примера разних видова помоћи а дар за овако нешто добили су управо од Бога који им је услишио највећу жељу да оснују породицу и добију наследнике.
„Наше хуманитарно срце говори све. Ми се хуманитарним радом бавимо од када смо отишли у Аустрију пре око 20 година, између осталог помажемо сиромашне породице, децу без родитеља, манастире, донирамо опрему, гардеробу, новац. Ја сам од своје кћери узео клавир и донирао га, за малог Гаврила смо сакупљали новац, имамо и Стефана из Смедеревске Паланке, људи нам се јављају са разних страна, удруже се и наши пријатељи па се ту сакупи све што треба. Деца су нам дошла после 11 година брака, ишли смо у манастир Острог да нам читају молитву, после тога дошао је Михаило затим и кћер Марија која је и рођена на тај празник, тако да ће вам сада бити јасније зашто је наше срце препуно љубави, вере и хуманости“, прича за ТопПрес глава породице Живковић.
Њихов првенац Михаило није ни једног тренутка имао дилему око рођенданског славља. Иако је могао да бира било које место на свету где ће прославити рођендан, он је подржао идеју својих родитеља и свечани ручак за госте уприличен је у једном ресторану у Тополи.
„Њихова идеја за мене је била изненађење, хвала Богу немам ништа против тога. Свако има део који може да донира, тако и ми и самим тим моје срце је веће, осмех је на лицу и апсолутно подржавам овакве ствари. Тренутно идем у средњу школу у Бечу за грађевинског инжињера, наставићу стопама својих родитеља. Србију волим више од било ког места, моје родно село, цео овај крај и увек радо долазим овде“, каже сада већ пунолетни Михаило Живковић.
Весеље за понос и памћење потрајало је до касних сати а гости који су се сабрали са свих страна увеличали су овај посебан рођендан свако на свој начин. И нема сумње да ће се у маленој варошици подно Опленца дуго препричавати ово славље а како ће бити за испраћај у војску или женидбу остаје да видимо.
ТопПрес
