Пасуљ је намирница која се често користи у нашој исхрани. Поред тога што је веома хранљив, он је и лак за припрему. Може се купити у продавницама и цена му није висока, па га свако може приуштити. Међутим, постоји један проблем.
Наиме, домаћице које припремају пасуљ често се сусрећу са проблемом неуједначеног кувања зрна истог пасуља. То свакако доста утиче на квалитет спремљеног јела. Често је разлог мешање рода пасуља из неколико различитих година, или мешање различитих сорти исте боје зрна.
Да бисте спречили овај проблем, најбоље је да сами произведете пасуљ у својој башти. Тако ћете бити сигурни да имате првокласно зрно свежег пасуља.
Гајење пасуља може бити врло лако – потребно је само одабрати жељену сорту пасуља. За високе сорте потребна је потпора и више воде, али се зато добијају већи приноси. Ниске сорте је лако гајити и доста су отпорне, а могу дати разнолике боје или облике зрна.
У зависности од тога да ли је плод пасуља махуна као код бораније, зелено крупно зрно, или је сушено зрно, издвајамо неколико различитих сорти пасуља које можете гајити у вашој башти.
Високи пасуљи
Високи бели пасуљи, као што су тетовац или крупнозрни пасуљ, имају крупно зрно и најчешће се користе у нашој кухињи. Пре него што посадите ову врсту, потребно је да обезбедите притке или сличан ослонац за његов раст.
За њихово гајење потребно је обезбедити квалитетну земљу и често га заливати. Високи бели пасуљи могу се брати више пута. Најчешће им је зрно зелено или сушено.
Високи пасуљи, као што су пасуљ шареног зрна, трешњевац или црни крупнозрни пасуљ, спадају у сорте које се ређе гаје у нашој земљи. Карактеристичног су изгледа и посебног укуса, а често се користе за спремање специфичних јела или као декоративне биљке. То су углавном аутохтоне гајене сорте.Високи пасуљи ситног зрна су градиштанац или пасуљица, као и сорте пасуља високоприносних хибрида или старе сорте, који су се некада гајиле здружено са кукурузом (јерусалимски, сивчек, венеција…).
Ниски пасуљи
Ниски пасуљи белог крупног и средње крупног зрна, као што су тетовац или градиштанац, на малим површинама могу давати велике приносе. Биљке су јаке и отпорне на сушу и болести.
Нема потребе за ослонцем у току раста. Зрно може бити зелено и сушено. Крупнозрне сорте су: панонски тетовац, градиштанац, белко, макса, балкан, а ситнозрни су: бисер, галеб итд.
Ниски пасуљи обојеног зрна се не користе толико као пасуљи белог зрна. Лакше се гаје и по правилу дају боље приносе. Могу се користити као зелено или као сушено зрно. Робуснији су, биљка је јака и рађа махуне са по 6 до 10 зрна.
Ту спадају сорте са жутозеленим зрном – сремац, славонац, куружар… затим, оне са браон зрном – златко, мексиканац, и оне са шареним зрном – ниски трешњевац, као и многобројне аутохтоне сорте.
ТопПрес/ Извор: Агромедиа, Аутор: Владимир Милутиновић