Топола – Село Блазнава надомак Тополе надалеко је чувен воћарски крај. Овде се већина домаћина бави неком граном пољопривреде а посао на селу се наслеђује с колена на колено. Тако је и Михаило Продановић остао на селу и ту засновао своју породицу а рад на њиви њему не пада тешко. Како каже, од раног детињства проводио је слободно време у пољу и ту је остао, са својом породицом обрађује 30 хектара земље.
„Пољопривредом су се моји бавили од педесетих година прошлог века, прво су биле шљиве онда смо прешли на јабуке, нектарине, тршње, вишње, око 30 хектара је укупно али јабука доминира.
Наш крај је Богом дат за воћарство, штета је то не искористити, имамо и воде, клима је погодна за воће, има и кише довољно, незгодно је само због града али трудимо се да покријемо и заштитимо засаде“, каже за ТопПрес Михаило Продановић.
Према његовим речима улагања у пољопривреду су из године у годину све већа па је опстанак на тржишту самим тим и тежи. Ипак, Продановићи уз високе приносе и квалитетну робу успевају да опстану и не жале се.
„Захваљујући високим приносима и квалитетној роби успевамо да опстанемо а докле, видећемо. Мора да се ради од јутра до сутра, одрицања су велика, пољопривреда је фабрика под отвореним небом, свака година је неизвесна и ништа није сигурно, али борба је непрестана“, каже Продановић.
Овај домаћин на свом имању поседује хладњачу која му је како каже од велике користи, јер целокупан принос јабуке чува у њој до момента када ће цена бити прихватљива и тек онда своју робу продаје. Иако хладњача изискује додатне трошкове, Михаило напомиње да јабуку никада не продаје одмах после бербе, већ тек од јануара следеће године.
„Увек се роба продаје када је цена најбоља, најнижа је цена директно из бербе и ја тад ништа не продајем. Очекујем цену од минимум 50 динара од фебруара и вероватно ћу тад почети да продајем. Ове године је принос био од 50 до 80 тона по хектару, одличног квалитета и ми смо задовољни“, истиче Михаило.
У његовим засадима доминирају сорте златни делишес, ред чиф, ајдаред, јонаголд, грени смит.
Овај домаћин користи мере подстицаја и од локалне самоуправе и од министарства и како каже то су углавном мере за осигурање и механизацију. Он је мишљења да би млади требали да се удруже јер само тако могу да лакше пласирају своје производе на тржишту.
ТопПрес
