Пољопривреднике у наредном периоду чека најважнији посао на њивама. Чим време буде дозволило кренуће са сетвом пролећних култура које ће заузети око два милиона хектара. Половина тих површина резервисана је за кукуруз, док ће остатак бити засејан сунцокретом, сојом, шећерном репом, поврћем… Процена је да ће сетва у односу на прошлу годину бити скупља између 15 и 25 процената.
Земљорадничка задруга “Агросој” из Неузине ове године неће много мењати своју сетвену структуру.
“Ми се, пре свега, водимо плодоредом као главним параметром за састављање сетвене структуре. Од ратарских култура имаћемо јечам и пшеницу, које смо јесенас посејали и сунцокрет и кукуруз у процентима у којима су били заступљени и ранијих година. Када је реч о повртарским културама имаћемо црни лук и шаргарепу. Такође, на нашим парцелама заступљена је и конзумна вишња и то на 16 хектара”, каже Нандор Вереш, директор Ж “Агросој” из Неузине.
“Просечни директни трошкови за сетву сунцокрета износиће око 550 евра по хектару, а за кукуруз око 600 евра по хектару. У ове трошкове су укључени минерално ђубриво, семенски материјал, гориво и хемијски препарати за заштиту биља. Закуп је у просеку 400 евра по хектару. Осим ових, имамо и трошак финансирања, односно камата, али и прикључене индиректне трошкове, те је јасно да ће овогодишња производња бити врло скупа”, додаје наш саговорник.
Део новца за сетву, објашњава, обезбеђен је из сопствених извора, део од банака, а делом од добављача.
“Ове године је битније него икад раније што више репроматеријала купити на аванс и тако остварити што боље цене, како би цена коштања наших производа била што мања. На овај начин се у значајној мери контролише ризик, али и отвара простор за профитабилност”, каже Вереш.
Произвођачи, објашњава, треба да размишљају о свим опцијама финансирања, да пажљиво процене трошкове и тада одлуче да ли да се задужују.
“Кредити нису а приори ни добри, ни лоши. Битно је да је наша пословна логика здрава и да се темељи на реалним очекивањима, а не на лепим жељама. Мислим да имамо јако много проблема у пољопривреди управо због изузетно лоше финансијске писмености. У пракси су чести случајеви куповине основних средстава из обртног капитала, лошег стуктурирања отплате кредита, презадуживања као и инвестиција у предимензиониране производне капацитете. То су просте ствари које много коштају пољопривреднике и са порастом каматних стопа коштаће их значајно више. Битно је ове ствари схватити јер оне често праве разлику између успешног и неуспешног пољопривредног газдинства”, истиче наш саговорник.
У Задружном савезу Војводине кажу да се тачна сетвена структура у читавој земљи још не зна, али се може претпоставити на основу информација од произвођача.
“Традиционално, највеће површине ће бити посејане кукурузом. Приметан је раст интересовања за сетву сунцокрета, који је имао најмањи пад приноса прошле године услед суше, као и пад интересовања за соју, због прошлогодишњих губитака на овој култури у висини приноса, али и због силазног тренда цене соје. Ове године је повећана заинтересованост са шећерну репу, првенствено због повећања субвенција за ову врсту производње, при чему је у протеклој деценији постојао стални тренд смањења површина под шећерном репом“, каже мр Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине.
Из године у годину сетва је све скупља. Рачуница показује да ће овога пута зависно од врсте усева и примењене агротехнике за сетву бити потребно 15 до 25 посто више новца него лане.
“Прошлогодишње сетве се сећамо као најскупље у историји. У односу на цене које смо тада имали, семенски материјал је значајно скупљи. Највише је поскупело семе соје, за више од 80 процената. Семе кукуруза је скупље за око 25 посто, а семе сунцокрета око 60 процената. Цена горива је у односу на прошлу година виша 4 посто. Код минералних ђубрива која су имала изузетно велики раст цена прошле године, постоје различите тенденције зависно од врсте. Азотна ђубрива су јефтинија за 20-35 посто, док су мешана поскупела за око 6 процената”, истиче наша саговорница.
“Постоји бојазан да због великих улагања у производњу, може изостати пуна примена агротехнике код многих пољопривредних газдинстава“, упозорава Несторов Бизоњ.
Стручњаци потврђују да ће и ове године кукуруз доминирати њивама у Србији.
„У структри овогодишње пролећне сетве, када се сеју широкореди ратарски усеви – окопавине, највише ће бити посејано кукуруза. Око милион хектара. Следе индустријске биљке и то сунцокрет око 250.000 хектара, колико и соја. Најмање површине заузеће шећерна репа. Око 50.000-60.000 хектара”, каже проф. др Љубиша Коларић, руководилац мастер студијског програма Пољопривреда, модул Ратарство и повртарство са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.
“Најзахтевнија је ‘краљица ратарских усева’ тј. шећерена репа. Улагања у хектар овог усева крећу се између 1.200-1.550 евра. Истовремено, најмања улагања су за сунцокрет, око 600-700 евра по хекртару”, додаје наш садоворник.
Осим о томе како ће обавити сетву, произвођаче брине и то каква ће бити читава производна година.
“Највећи проблеми произвођача су неизвесност у производном процесу – варијабилни трошкови производње и ценовна нестабилност финалних производа. Ништа мању бригу им не задаје непредвидивост временских услова” објашњава проф др Љубиша Живановић, руководилац основног студијског програма Биљна производња, модул Ратарство и повртарство са Пољопривредног факутлтета у Земуну.
“С обзиром на важност наших стратешких производа, зрна пшенице и кукуруза, који су намењени и домаћем тржишту и извозу, сетвена структура у Србији генерално не би требало да се мења значајније у односу на актуелну. Тако би кукуруз требало да заузима око милион хектара, а пшеница и јечам између 600 и 700 хиљада хектара. Соју, сунцокрет и уљану репицу би заједно требало сејати на око 550.000 хектара, а шећерну репу на 40.000 до 50.000 хектара. Луцерку би требало гајити на чак 150.000 хектара”, додаје наш саговорник.
Имајући у виду временске прилике у претходном периоду, али и то како су прошли лане не чуди што се пољопривредници прерачунавају како ће финансирати производњу. Потпуно је разумљиво и то што стрепе да ли ће током лета бити довољно падавина, колике ће приносе остварити и како ће се кретати цене њихових производа.
ТопПрес/ Извор: РТС