За виноградаре и винаре подстицаји, али и повољни кредити

За виноградаре и винаре подстицаји, али и повољни кредити

Сектор производње вина препознат је као стратешки важан за развој економије Србије, а поред мера подстицаја које ће бити настављене и у 2021, виноградарима и винарима ће ове године бити омогућени и повољни кредити кроз нови пројекат Светске банке, кажу у Министарству пољопривреде.

Тако ће виноградари и винари имати прилику да осавремене своју опрему, механизацију и капацитете и кроз пројекат Светске банке за унапређење конкурентности пољопривреде Србије који ће, како кажу за Танјуг у министарству, омогућити повољне кредите за пољопривредну производњу, уз део бесповратних средстава.

Учешће корисника је 10 одсто од вредности прихватљивих инвестиција, пословне банке обезбеђују 40 одсто кроз кредитирање пољопривредника, а осталих 50 одсто су бесповратна средства обезбеђена из зајма Светске банке, прецизирају у Министарству пољопривреде.

Крајем марта објављен је Правилник о додели бесповратних средстава у оквиру Пројекта за конкурентну пољопривреду и у наредним данима очекује се објављивање јавних позива.

У министарству напомињу да ће тај програм мањим и средњим, али комерцијално оријентисаним газдинствима значајно олакшати могућности коришћења подстицаја, јер не морају да предфинансирају инвестицију већ у реализацију инвестиције улазе тек након одобравања пројекта и средстава.

Наводе и да је Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2021. години, поред осталих мера руралног развоја, планирано спровођење мера које су намењене подизању нових засада винове лозе, изградњи и опремању капацитета за производњу вина, као и подршка унапређењу квалитета вина.

У министарству прецизирају да ће након детаљне и додатне анализе, с обзиром на епидемиолошку ситуацију и на то да се спроводи и нови пројекат Конкурентне пољопривреде Србије, одредити начин и време реализације мера подршке у 2021. години у складу са расположивим средствима.

Кажу и да висина подстицаја у оквиру мера руралног развоја ове године остаје иста као и прошле године, а биће реализована и два јавна позива у оквиру ИПАРД програма.

Подсећају да је на прошлогодишњи Јавни позив за остваривање права на подстицаје за инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних и прехрамбених производа у сектору производње вина поднето укупно 89 захтева.

Исплаћено је 47 захтева у вредности од 627,36 милиона динара, док је 23 захтева у процесу административног уређења поднеска.

По Правилнику који уређује подстицаје за подизање вишегодишњих засада у 2020. години, поднета су 122 захтева, за која су захтевана средства износила 378,5 милиона динара.

Од укупног броја поднетих захтева до данас је одобрено 78 захтева у износу од 294,95 милиона динара.

Напомињу да је охрабрујући податак да је само на име бонуса за домаће сорте и положај терена од укупног износа, одобрено 45,26 милиона динара.

Висина подстицаја који се остварују у оквиру Правилника о подстицајима за инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних прехрамбених производа у сектору производње вина и Правилника о подстицајима за физичку имовину пољопривредног газдинства кроз подршку подизања вишегодишњих производних засада винове лозе износе 60 одсто од вредности инвестиције, умањено за вредност ПДВ-а.

Максимална сума коју је подносилац захтева за изградњу и опремање винарија могао да оствари у 2020. је 41 милион динара, док је максимални износ за инвестиције у вишегодишње засаде 80 милиона динара.

Максимални подстицаји у ИПАРД програму у оквиру Мере 1 за сектор производње грожђа износе од 5.000 до 700.000 евра, док у оквиру Мере 3 – сектор производње вина достижу и до милион евра.

До сада је у оквиру Мере 1 поднето 16 ИПАРД захтева у сектору виноградарства, са захтеваним износом од 1,26 милиона евра, а одобрена су четири пројекта са износом подршке од 64.746 евра.

У Министарству кажу да у Мери 3 нема одобрених пројеката у сектору производње вина, али да је до сада поднето 23 захтева за износ од 15,96 милиона евра.

Минимална вредност прихватљивих трошкова за инвестиције у производњу грожђа у оквиру Пројекта конкурентне пољопривреде Србије је 20.000 евра у динарској противвредности, а максимална 50.000 евра, док прерађивачи вина могу да планирају подстицај за инвестиције које се крећу од 25.000 до 400.000 евра.

Укупна површина под виноградима, уписана у Виноградарски регистар, износи 6.517,7 хектара, које обрађују 4.618 произвођача грожђа.

За производњу вина је, према подацима из Винарског регистра који такође води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, регистровано 424 произвођача вина.

У министарству наводе да је у 2020. укупно из Србије извезено око 11,17 милиона литара вина у вредности око 16 милиона евра, а највише на руско тржиште и то око 6,3 милиона литара, што је 56,6 одсто од укупне количине извезеног вина.

На ЦЕФТА тржиште прошле године је извезено нешто више од 3,4 милиона литара, што чини 30,5 одсто укупног извоза у 2020. години.

На том тржишту доминира извоз вина у БиХ (18,2 одсто од укупно извезене количине вина) и Црну Гору (12,2 одсто од укупно извезене количине вина).

Током 2020. године на тржиште ЕУ извезено је око 835.000 литара вина што чини 7,5 одсто укупног прошлогодишњег извоза вина.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0