Горњи Милановац – Спортиста, „ајронмен триатлонац“, Дејан Симић, засад још увек становник Уједињених Арапских Емирата и Дубаија где ради као персер – шеф кабинске посаде у авиону, зацртао је у животу пуно циљева, и већину њих и остварио: када је отишао да живи „послом“ у Дубаи имао је 23 године, прешао је пут од обичног стјуарда до персера, пропутовао свим светским меридијанима, упознавао различите језике и културе, али још увек, како каже, у потпуности није нашао оно што тражи.
Kаже да је важно да човек изнова поставља нове циљеве и да се никако не задовољава постигнутим.
„Циљ ми је да се након 15 година боравка у иностранству вратим у домовину. Чезнем за животом у природи и природном окружењу, где ме буде птице, хук ветра, шум лишћа итд. И остварићу га, већ сам нашао кућу у којој желим да живим, на падинама Рудника, у селу Драгољ. Недостаје ми Србија и камо среће да се и други наши људи у иностранству врате јер можемо сва стечена искуства и знања, као и зарађени новац да употребимо на корист наше земље“, истиче у разговору за агенцију РИНА Дејан.
Један је од оних у спорту који никад не одустају, померао је границе могућег и невероватног, имајући у виду да је уз активни спорт имао свакодневне друге обавезе у авиону што га нимало није спречило да оствари добре резултате.
Он ће рећи, само „солидне“.
У полумаратону, на 21 км – 1:33, у маратону, на 42 км – 3:33.
Ипак, оно што га издваја је „триатлон ајронмен“, што за оне који не знају значи: пливање 4 км, па вожња бициклом 180 км и, на крају, цео маратон! Све у низу, без паузе!
Свој први „ајронмен“ у Ници завршио је за 13 и по сати.
„Човек није свестан колико може, само је потребно да то и хоће. У спорту је само небо граница, али се захтева упорност, неодустајање, истрајност. Ја сам још одраније слушао приче како је тај ‘ајронмен’ тежак и како је практично немогуће одрадити га. Рекао сам себи, све што си досад истрчао, испливао итд., неважно је, сад лепо загризи, потруди се и оствари циљ“, наводи Симић и додаје да се у сусрет првом завршеном „ајронмену“ припремао „гладијаторски“.
„Верујте, тренирао сам по шест сати сваког дана. А, хвала богу, имао сам и добре услове, у Дубаију је сува клима, топло време и прегршт услова како за пливање тако и за бицикл и трчање“, напоменуо је он.
Пре активног спорта и посла у Емиратима, зацртао је још један циљ, да обиђе „бар“ 100 земаља на свету што је, испоставиће се касније, необичним сплетом околности и почело да му се остварује.
За сада је близу остварења тог циља.
„Не сумњам да ћу и даље наставити са том страшћу мада ипак мање јер посао у ком сам још увек пружа то на доста лакши начин, а после, видећемо“, наводи Симић.
Планира у Србији, како каже, да се бави органском храном и неким видом пољопривреде, мада истиче да још није употпунио све коцкице с тим у вези.
„Знам само да хоћу у село Драгољ. Оно је специфично из више разлога. Чуо сам и да су мештани прави домаћини. Одговара ми и надморска висина, то је подножје Рудника. Искрено, можда сам желео више баш на саму планину, али није било на продају оно што мени треба“, указује.
Следећи спортски изазов за њега је Београдски полумаратон 15. маја, а у плану му је и чачански на јесен.
„Београд у мају, Чачак на јесен, а и сада гледам да ‘оверим’ полумаратон у сваком граду који посетим службено, ако има услова“, закључио је Дејан Симић.
Додаје и да жели да се „склони“ од гужве у граду „пре неких нових биоетичких експеримената“, попут, како он то тумачи, вируса корона и онога што нам, сматра, као цивилизацији, тек следује.
ТопПрес/ РИНА / Спорт