Власници занатских радњи и поједини предузетници, који су иначе највише погођени кризом изазваном пандемијом кора вируса, од сутра ће постепено моћи да се враћају на своја радна места и у Србији.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да се од сутра отварају све занатске радње: вулканизерске, ауто-механичарске, хемијско чишћење, обућари, кројачи, продавнице аутомобила, бицикла, техничке робе и грађевинског материјала.

Радње до 300 метара квадратних могле би да буду отворене 27. априла, осим оних у тржним центрима, уколико ситуација у вези са коронавирусом буде добра, у противном мере ће бити повучене.

План је да фризерски салони, салони лепоте, теретане, буду отворени од 4. маја док се отварање хотела, бања, тржних центара, међуградског саобраћаја, као и контролисано отварање аеродрома, кафића и ресторана, планира између 4. и 11. маја.

Све државе света у којима је „епидемиолошка крива“ под контролом доносе по фазама одлуке у складу са структуром своје економије како би се помогло најугроженијим предузећима у циљу поправљања здравствене слике економије али не на уштрб јавног здравља, објашњавају у Привредној комори Србије (ПКС).

Владе Италије и Шпаније, држава са највећим бројем оболелих и великим бројем преминулих од ковида, спремиле су пакете економске помоћи и најавили постепено отварање појединих продавница, кафића, музеја, ресторана, али по фазама и у појединим регионима.

Швајцарска је отишла корак даље и најавила да ће фризери, психотерапеути, лекари, јаслице и паркови бити први који ће већ од 11. маја почети да раде, пре продавница, пијаца, или школа, библиотека, универзитета, зоолошких вртова, а који би могли да буду отворени од 8. јуна.

Помоћник директора у Сектору за аналитику ПКС Бојан Станић наводи да према последњим подацима које има Комора, у Србији је у блокади око 950 привредних субјеката.

Реч је углавном „малом бизнису“, о предузетницима, а ове бројке се односе на период од 9. марта па до средине априла.

„Тај број у последње време стагнира што је јако добро“, оцењује Станић.

Када је реч о већим фирмама, привремено је рад обуставило око 1.500 компанија па је око 125 хиљада радника упућено на принудни одмор.

„Одређени број радника се враћа полако што је у складу са попуштањем мера како у Европи тако и најављеним попуштањем код нас а и свакако и у вези са најавама подршке од стране државе што је охрабрило поједине привредне субјекте“, објашњава Станић.

Каже да ако се само пореде бројеви, 1.500 компанија које су привремено обуставиле рад, насупрот око 120.000 колико има регистрованих у земљи, бројка тако постављена није велика, међутим, како примећује, 125 хиљада радника на принудном одмору ипак није мала цифра.

Управо због тога, каже, постоји притисак компанија да се што пре крене са постепеним релаксирањем мера.

„Мере попуштања које су најављене од стране владе а које ће кренути већ од сутра, посматрано кроз агенду, одступају у данима или евентуалнио у оквиру једне недеље на многе европске земље“.

Станић каже да ће се на радна места прво враћати запослени у малим фирмама које иначе имају проблем краткорочног сервисирања обавеза (ликвидности) попут кројача, аутомеханичара, власници продавница електроматеријала или грађевинске опреме…

Говорећи о стању туристичког и хотелијерског сектора у Србији, Станић подсећа да је на снази Уредба о фискалним погодностима и директним давањима и да сви који то желе могу да се пријаве за помоћ државе.

Нада се, каже, да ће ако буде потребе, влада обезбедити додатну подршку хотелијерима, угоститељима, фирмама за превоз путника јер су у питању сектори који су највише погођени епидемијом корона вируса.

У појединим регионима Италије или Шпаније, такође је најављено отварање појединих пословних простора од 300-400 квадратних метара а где се окупља мањи број људи.

У крајњој фази која се у тим земљама планира за средину маја могли би да се отворе и поједини тржни центри, да крене међуградски саобраћај…

„Све се ради у фазама како би се већ након првих мера могло разматрати да ли утичу на промену епидемиолошке слике“, објашњава Станић.

За Србију је важно, додаје, да се наш највећи спољнотрговински партнер – Еврозона, што пре опорави.

У последњем извештају који је објавио ММФ прогнозира се да ће ове године пад привредне активности Еврозоне бити 7,5 процената а поређења ради, почетком јануара ове године, процена је била да ће Еврозона бити у плусу 1,2 посто.

Глобални пад привреде који је прогнозирао ММФ биће 3 посто колико је наведено и за нашу земљу за ову годину.

Међутим, процене финансијских губитака компанија како глобално тако и на нивоу земаља још није могуће дати јер не само што је потребно да прође време да би се анализе завршиле, већ није познато како ће се даље развијати епидемијска слика у бројним државама света поготово на прелазу трећег и четвртог квартала ове године па би криза могла, ако се криза продужи на трећи квартал, додатно да снизи нове прогнозе ММФ.

„Они (ММФ) су проценили да уколико би се криза проширила на трећи квартал да би на негативан глобални раст од 3 посто била додата још три негативна процентна поена“, рекао је Станић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг