Српска православна црква (СПЦ) данас слави Светог Јована Крститеља, Исусовог рођака, познатог и под именом Јован Претеча, а процењује се да је то трећа по броју слављеника слава међу Србима.
Том светитељу су током године посвећена три празника, а сутрашњи је најважнији.
Јован се назива Крститељем, јер је, по верском учењу, у реци Јордан крстио Исуса Христа, а Претеча, зато што је најављивао Христов долазак.
Свети Јован је по предању живео једноставно и аскетски, хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке. У реци Јордан крштавао је свакога ко се покајао.
У народу постоји обичај да се људи на Светог Јована братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници врло често дају Јованово име деци, и код православаца и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.
Свети Јован је заштитник кројача, крзнара, затвореника, осуђеника на смрт, али и певача и музичара. У сваком православном храму налази се његова икона.
Јованова рука
За руку светог Јована прича се да ју је сваке године, на дан, светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.
У поноћ, када настаје дан Светог Јована, одабере се једно јаје и спусти у посуду с водом: ако потоне, то значи да је судњи дан близу. Ово је само делић народног веровања у моћ заметка живота и његову духовну везу са Богом, Христом и Светим Јованом.
ТопПрес/ Извор: Курир.рс/Бета