Србија је земља пољопривреде. Тако би требало да се понаша и у то би требало да улаже. Пољопривреда запошљава око петину запослених, док у БДВ учествује са седам до осам одсто. Аграр је и једина привредна грана у Србији која остварује позитиван резултат у спољнотрговинској размени.
Како кажу у Министарству пољопривреде, око петине српског извоза чине пољопривредно-прехрамбени производи, који остварују суфицит у размени од око милијарду евра, док у увозу учествују са 14 одсто. На светској аграрној мапи, наша земља и те како је позната по производњи кукуруза, свеже јабуке, смрзнуте малине, сунцокретовог уља, соје, пшенице, шећера, цигарета…
– Србија јесте земља пољопривреде, која се до деведесетих година подигла на висок ниво, а онда су ратови и кризе оставили велики траг – објашњава Милан Простран, агроекономиста.
– Сада се поново подиже, али све то иде споро. Наша земља је јака са житима и индустријским биљем. Од укупне површине, скоро два милиона хектара је под житима. А то је због услова. Централни делови Србије добри су за воћарство, које је у извесној кризи, али се ради на његовој бољој будућности, Свакако, најтеже стање је у сточарству, а говедарство је посебно у кризи, јер га је тешко обновити. Некада је Србија имала два милиона говеда, а сада једва неких 800.000. Ништа боље није ни у свињарству и овчарству. Оно што је најбитније, без сточарства нема ни наводњавања земље, јер нема ђубрива.
Значајан циљ српске пољопривреде, сматрају у ресорном министарству, јесте усклађивање са европским законодавством у овој области. Србија, као кандидат за чланство у ЕУ, у обавези је да усклади национално законодавство са заједничком пољопривредном политиком ЕУ до приступа.
– Када Србија буде ушла у ЕУ, наши пољопривредници ће моћи да користе подстицаје из буџета ЕУ за пољопривреду, према правима и обавезама којима подлежу пољопривредници у свим земљама чланицама ЕУ – објашњавају у Министарству пољопривреде.
– А, како би претприступни период искористила за унапређење конкурентности и припрему за равноправан наступ на ЕУ тржишту, потребно је искористити домаће потенцијале. То се, пре свега, односи на повећање извоза производа више додате вредности, унапређењу коришћења потенцијала за органску производњу, унапређењу производње и пласмана производа са ознакама географског порекла и побољшању расног састава сточног фонда.n
СТРАТЕГИЈА
Дугорочни циљеви пољопривреде и руралног развоја у Србији, који су дефинисани Стратегијом пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024. односе се на – раст производње и стабилност дохотка произвођача, раст конкурентности уз прилагођавање захтевима домаћег и иностраног тржишта и техничко-технолошко унапређење сектора пољопривреде, одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине, унапређење квалитета живота у руралним подручјима и смањење сиромаштва, и ефикасно управљање јавним политикама и унапређење институционалног оквира развоја пољопривреде и руралних средина.
ТопПрес/Извор: Вечерње новости