foto-tanjug-dusan-anicicfoto-tanjug-dusan-anicic

Крагујевац – Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је после састанка са градоначелником Радомиром Николићем да је њено министарство спремно да пружи сву неопходну стручну помоћ око реализације кључних пројеката за Крагујевац, укључујући и изградњу „Шумадијског коридора” којим би централни град Шумадије био повезан са „Моравским коридором”, то јест ауто-путем који спаја Крушевац, Краљево и Чачак. На тај начин би Крагујевац успоставио везу и са Коридором 11, и са аеродромом у Лађевцима.

Иако у овом часу није познато у којем би се профилу градио „Шумадијски коридор”, јасно је да би се Крагујевац без тог новог пута нашао на „пустом острву”, потпуно одсечен од главних транзитних праваца који централну Србију повезују са коридорима 10 и 11.

На поменутом састанку било је речи и о повезивању „Сименсове” фабрике и индустријског парка „Милановић” са пругом Лапово–Краљево, као и успостављању сигурније и брже путне везе Крагујевац–Топола. Реч је о реконструкцији старог пута ка Београду који је поново добио на значају након што је немачки гигант „Сименс” преузео „Милановић инжењеринг”. Ово предузеће сада, на простору села Собовица и Лужнице, гради велики индустријски парк у којем ће бити запослено 7.000 радника.

Према речима градоначелника Николића, долазак „Сименса” у Крагујевац означио је почетак реализације инвестиције која је двоструко већа од отварања „Фијатове” фабрике у коју је уложено око 1,3 милијарде евра. Зато је сасвим извесно да ће „Сименсова” фабрика шинских возила и кооперанати, који ће бити лоцирани у индустријском парку „Милановић”, бити спојени колосеком са пругом Лапово–Краљево.

Остаје, међутим, неизвесно хоће ли Крагујевац коначно добити путну обилазницу која би транзитни саобраћај требало да измести из центра града. На састанку министарке Михајловић и градоначелника Николића у Београду било је речи о наставку изградње северне обилазнице. Реч је о путу дужине око 17 километара, чија је изградња, услед проблема са експропријацијом земљишта и због хроничне беспарице, обустављена пре више од пет година. До сада је изграђено свега око два километра северне обилазнице која, према првобитном пројекту, треба да повеже пут Баточина–Крагујевац са путем Крагујевац–Краљево, преко села Дивостин и потеза Равни Гај.

Крагујевачка јужна обилазница почела је да се гради још осамдесетих година прошлог века, али ту саобраћајницу, дужине око девет километара, сада је немогуће завршити, бар не пројектованом трасом. Не само зато што је изградња тунела испод Метиног брда на десној обали Лепенице компликован и скуп грађевински подухват, већ и зато што су погони „Фијатових” коопераната у Грошници изграђени баш на потезу којим је требало да прође ова обилазница, о чему је „Политика” у више наврата писала.

Обе крагујевачке обилазнице биле су део обавеза које је држава преузела на себе потписујући уговор са „Фијатом”, али те саобраћјнице нису завршене ни десет година од доласка италијанског произвођача аутомобила у Србију. Упркос бројним обећањима и најавама, до данас није завршена ни друга трака пута Крагујевац–Баточина која је почела да се гради још 2004. године, нити је електрифицирана пруга до Лапова.

Измештање дела пруге Лапово–Краљево која пролази кроз сам центар града није, можда, обавеза државе која проистиче из уговора са „Фијатом”, али јесте обавеза према првој престоници модерне Србије, према индустријском, научном и здравственом центру овог дела земље ка коме гравитира око 2,5 милиона наших грађана. Крагујевац никада није био довољно финансијски моћан да се сам упусти у овај подухват.

ТопПрес/ Извор: Политика