Ванредно стање, уведено пре месец дана због епидемије корона вируса у Србији, омогућило је да здравствени систем земље опстане, каже епидемиолог Предраг Кон.
Он у разговору за Танјуг, тачно месец дана по увођењу ванредног стања у нашој земљи, каже да је та одлука, донета истовремено са проглашењем пандемије у свету, одржала здравствени систем, иако је, како каже, „све пренапрегнуто“.
„Успели смо да спречимо нагли пораст оболевања и обезбедили опстанак здравственог система, то је најзначајније што смо урадили“, казао је Кон.
Он додаје да данас не бисмо могли да кажемо да је здравствени систем опстао да на време није уведено ванредно стање, да нису брзом реакцијом набављени респиратори, опрема, тестови, да није било комуникације са јавношћу и постепеног увођења мера…
Додаје, међутим, и да су у здравству забележени озбиљни губици, затим обољевања здравствених радника.
„Здравство је примило доста озбиљних удараца, али се здравствени систем крајње озбиљно држи и не попушта. Успева за сада да одговори свом задатку“, истиче.
Наводећи да смо до сада изгубили 94 живота, што је губитак за који се, како каже, никада не може рећи да је прихватљив, Кон каже да је у односу на губитке који се дешавају у врло развијеним земљама света, а посебно Европе, то нешто што је релативно прихватљиво.
Каже и да је Србија успела да се потпуно реорганизује што не би било могуће без ванредног стања, а с друге стране проглашена је епидемију од посебног значаја, што омогућује да се мере социјалног дистанцирања, које су уведене, могу и даље примењивати и после укидања ванредног стања.
„То говори да смо о свему размишљали унапред. Прво смо затворили школе и могућност окупљања тамо где је више од 100, па од 50. Све то се није десило само од себе, већ је неко руководио том ситуацијом и то не треба не знам колико наглашавати, али јесте чињеница и није случајно да се у овом моменту и ситуацији у целом свету налазимо у релативно прихватљивој ситуацији“, каже.
Истиче да се и даље налазимо у максимуму и додаје да је чак шеста недеља изнад пете, као и да је за очекивати да се већ једном заврши то пењање.
Наводи да би вероватно тако и било да се није десио екцес у Геронтолошком центру у Нишу, где је заражено више од 130 корисника, што је озбиљно пореметило ситуацију.
С друге стране имамо чињеницу да нам је вирус нешто активнији на југу и југоистоку Србије, посебно у Параћину, Ћуприја, Алексинац, Ниш, Прокјупље и Лесковац, каже Кон и додаје да је тамо вирус активнији него у Београду, а поготову у Војводини.
У том смислу, сматра да је формирање кризног штаба који ће посебно водити рачуна о том делу Србије значајан и да ће дати резултате.
„На нама је да сада пратимо ситуацију даље и да размишљамо о постепеном скидању мера посебно везано за најстарије, који су издржали месец дана, али морамо да кажемо да смо их озбиљно заштитили и то показују сви резултати, поготову трагични смртни исходи, где је ипак мање у том узрасту“, наводи.
Колико је важан тај догађај у Нишу, како каже Кон, говори и то што је произвео и да се читав здравствени систем мало помери.
У кратком времненском периоду морате да примите 150 људи и то показује како би то изгледало да систем пукне, колабира и да је неспособан за пријеме, каже Кон наводећи да се нада да се то неће десити више ниједном.
„Ако нам се још само неколико пута тако нешто деси, нама капацитети прскају и почињу озбиљни проблеми. И ови су већ озбиљни проблеми, на југу Србије, тамо се мора отварати нешто што није планирано као допунски капацитет“, наводи.
Капацитети се отварају у Лесковцу, Врању, околини Врања, каже Кон и додаје да се они и опремају, додаје им се опрема која је потребна, као и заштитна опрема.
Како каже, тренутно су у Србији повећана тестирања тако да бројеви који се сада појављују су релативни.
„Релатвно повећање јесте, међутим ми морамо да пратимо тачно у односу на кога се односи проценат позитивних у различитим деловима Србије. Врло важан индикатор је и број на респиратору јер то је динамичан процес. Повећавамо број тестираних, повећава нам се и број заражених, али реално тај број, то повећање би било мање да смо остали на критеријумима на којима смо били“, објашњава Кон одговарајући на питање који су параметри који треба да се прате како би мере биле релаксиране.
Како каже, треба све то анализирати, пратити оне који су на респиратору, али и број оних који су у привременим болницама за лаке болеснике.
Како се буде повећавао тај број, а смањивао број тешких и средњих случајева тако ћемо бити сигурнији да је вирус све слабији, наводи Кон и додаје да вирус може бити и даље активан, али више неће имати способност да изазове тешку болест.
„Очекујемо и топло време и сунце да нам помогну и да вирус мало промени своју способност током лета тако да више ствари морамо да пратимо, али сада када излазимо из максимума морамо све више да размишљамо о социјалним мерама и смањивању рестрикције, о чему се већ размишља да се крене од следеће недеље“, казао је Кон.
Једна од важних ствари је и поновно покретање школских колектива што ће, како наводи, свакако сачекати још мало док се озбиљно не види да је смањена активност вируса.
Кон наводи да су пред нама значајни празници када су значајна окупљања и размене контаката, а самим тим и могућност преношења.
Како каже, осим Васкрса ту је и 1. мај и Ђурђевдан, који су су значајни и у епидемиолошком смислу и то због могућности преношења вируса.
„Али, полако морамо да се ускладимо са животом, да доносимо мере које су прихватљиве и очекујемо да добијемо још стрпљења јер на крају крајева све се ово ради само за очување живота“, закључује.
Кон истиче и да нема дилеме да се све ово крајње озбиљно дешава и поручује да треба снимати.
„Разумем етичке принципе и етичке норме што нису снимане многе ситуације, али није реткост и то се непрекидно понавља кроз историју да се појаве људи који ће рећи да се ово никада није десило, да ништа није требало радити и да су то последице нечијег хира и нечије замисли која нема везе са истином“, појашњава Кон.
ToпПрес/ Извор: Танјуг