Shopping cart

No Widget Added

Please add some widget in Offcanvs Sidebar

TnewsTnews
  • Почетна
  • Вести
  • Кромпир може и да се бере, ево у ком месту и на који начин
Вести

Кромпир може и да се бере, ево у ком месту и на који начин

34

Лучани – Брдовито Драгачево некад је у целом свету било препознатљиво по добром и квалитетном семенског кромпиру. Стару славу овом крају данас враћају домаћи научници и сада се на имањима некадашњег Центра за кромпир подно планине Јелице по систему аеропонике узгајају безвирусне саднице.

„У мрежарнику у Гучи расту прве генерације оваквог семенског кромпира. Аеропоника подразумева да се биљка храни из ваздуха, а не из земље. На тај начин постиже се оптималан однос хранива и кисеоника. Продужава се вегетациони период , на крају столона формира се кртола и кад достигне одређену величину кромпир се бере. Свака биљка која се храни на овај начин формира око 20 мини-кртола које се после саде у пољу“, рекао је за РИНУ, Зоран Броћић професеор на Пољопривредном факултету у Земуну.

Зоран Броћић, фото: РИНА

У специјалној лабораторији ради се на производњи пет сорти кромпира, али и на поновној популаризацији заборављене сорте „драгачевски месечар“, који сада доживљава своју ренесансу. За један хектар потребно је 60.000 мини-кртола, од којих може да настане до 20 тона семена. Када се ради по систему аеропонике, нема сумње да ће такав кромпир успети на било ком простору. Приноси су већи и до шест пута. а то је оно што радује све произвођаче.

“Она даје једну јаку биљку која је аклиматизована, једино што не расте у земљи. Проверили смо на доста огледа у Србији и у иностраству и потпуности је идентична другим сортама кромпира”, каже Броћић.

Кромпир храну добија из ваздуха а не из земље, фото: РИНА

Ова иновативном мтодом до сад је у Гучи направљено хиљаде биљака. На овај начин драгачевском кромпиру вратиће се некадашњи значај и оно што тренутно увозимо биће нам на дохват руке и то на планини Јелици.

“Мислим да би требали да се вратимо домаћим семенским аутохтоним сортама кромпира које су доста отпорније на штеточине и које су аклиматизоване. Треба да се ослањамо на наше домаће производе, а не на увоз из Европске уније, јер после пандемије више ништа није сигурно. Овде имамо домаћи, изузетан производ“, рекао је Милић Домановић, в.д. директора Центра за кромпир у Гучи.

ТопПрес/ РИНА

Милић Домановић, фото: РИНА
Повезане ознаке:

Коментари су затворене

Читајте још

We use cookies to give you the best online experience. By agreeing you accept the use of cookies in accordance with our cookie policy.

Close Popup