Неуморни градитељи за пет месеци направили брану од 30 кубика грађе

Неуморни градитељи за пет месеци направили брану од 30 кубика грађе

Сремска Митровица – Пре него што су настале плодне оранице подручје Војводине неколико векова уназад покривале су велике мочваре, које су биле природно станиште за даброве. Према записима, шведски природњак Таубе, ту је пронашао породицу од осам чланова ових глодара.

„Дабар је из Србије истребљен у првој половини 19. века. Ловљени су због крзна, ради меса и касторијалне жлезде од чијег секрета су се правили парфеми, уља и купке. Оно што је додатно погоршало положај даброва у Војводини јесте било исушивање бара и мочвара. Због тих разлога даброви су нестали како из Србије, тако и са целог Балкана“, изјавио је за РИНУ, Михаило Станковић стручни сарадник и истраживач из Резервата природе Засавица.

Михаило Станковић стручни сарадник и истраживач из Резервата природе Засавица, фото: РИНА

На подручју Европе остало је само седам природно сачуваних популација и у сарадњи Биолошког факултета у Београду, Асоцијације из Баварске и Специјалног резервата природе Засавица код Сремске Митровице, 2004. године пуштене су четири породице даброва, тачније 35 јединки и том приликом сваком је уграђен чип за праћење. За шеснаест година они су се намножили, тако да у преосталим мочварама овог подручја данас живи око 100 даброва.

„Преко дана они мирују у свом брлогу, али су активни током ноћи и највише су активни од 22 сата увече до 4 сата ујутру. Дабар је највећи глодар Европе и Азије, дугачак око метар, а тежак око 30 килограма. Најчешће обарају стабла дрвећа која им касније вишетруко служе“, каже Станковић.

Уколико дође до осцилирања водостаја од оборених стабала даброви праве брану, а до сада их је у Засавици захваљујући вредном радну овиг глодара никло чак десет.

„Највећа је дугачка чак педесет метара и у њу су уградили тридесет кубика грађе за пет и по месеци. Циљ те њихове бране је само један, а то је да се одржи ниво воде на једној одређеној дубини како би имали довољне количине за оптимални живот, тако се осећају безбедно. Дебље дрвеће најпре снажно загризу секутићима, а потом га глођу и тако цело огуле. Кора је њихова храна“, нагласио је Станковић.

Бране граде кад опадне водостај, фото: РИНА

Међутим, ови неуморни градитељи понекад умеју и да направе велику штету, јер свако дрво кошта по кубику од 30 до 70 евра, а они знају да „поједу“ много кубика, самим тим и много еура.

Иако могу да проузрокују штету, њихова позитвна улога као пречишћивача природе много је већа.

Закон о заштити природе предвиђа изутено високе казне за оне који угрозе заштићену врсту даброва, а оне се крећу од пола па све до два милиона динара.

ТопПрес/ РИНА

KOMENTARI