Неки вируси теже преживљавају услед топлијег времена, али се пандемије разликују од сезонских епидемија.
Ево шта знамо до сада о вирусу корона.
Неки људи се надају да ће епидемија новог вируса корона опадати како температуре буду расле, али пандемије се често не понашају као сезонске епидемије.
ББЦ је проучио шта до сада знамо.
Многе заразне болести попусте и нестану доласком новог годишњег доба. Грип обично долази са хладним зимским месецима, као и норовирус који изазива повраћање.Друге, као што је тифоидна грозница, врхунац доживе током лета. Случајеви малих богиња опадну током лета у умеренијим климама, док у тропским регионима скачу у сушној сезони.
Можда зато и не изненађује што се многи сада питају да ли могу да очекују сличну сезоналност са Ковидом-19.
Откако се појавио први пут у Кини средином децембра, вирус се брзо раширио, са бројем случајева који тренутно највише скачу у Европи и САД.
Многе од највећих епидемија избијале су у регионима у којима је време било хладније, што је довело до спекулација да ће болест можда почети да јењава доласком лета.
Многи стручњаци, међутим, већ су упозорили да се не полаже превише наде у то да ће вирус замрети током лета.
И имају право што су опрезни.
Вирус који изазива Ковид-19 – чије је званично име САРС-ЦоВ-2 – сувише је нов да би постојали било какви поуздани подаци о томе како ће се случајеви мењати са годишњим добима.
Сродни вирус САРС који се раширио 2003. године био је брзо заустављен, што значи да има мало информација о томе како су на њега утицала годишња доба.
Али постоје неке назнаке на основу других вируса корона који погађају људе да ли би Ковид-19 на крају могао да постане сезонски.
Студија коју је пре 10 година спровела Кејт Темплтон, из Центра за заразне болести са Универзитета у Единбургу, у Великој Британији, открила је да су три вируса корона – сва три узета од пацијената са инфекцијама респираторног тракта у болницама и домовима здравља у Единбургу – показала „изражену зимску сезоналност“.
Изгледало је да ови вируси углавном изазивају заразу између децембра и априла – што је сличан образац који може да се види и код инфлуенце.
Четврти вирус корона, који се углавном могао наћи код пацијената са смањеним имунитетом, био је много спорадичнији.
Постоје неки рани наговештаји да би Ковид-19 такође могао да варира доласком нових годишњих доба.
Ширење епидемије ове нове болести по читавом свету као да сугерише да она више воли хладне и суве временске услове.
Необјављена анализа која пореди временске услове на 500 локација широм света где су забележени случајеви Ковида-19 изгледа да сугерише да постоји веза између ширења вируса и температуре, брзине ветра и релативне влажности ваздуха.
Друга необјављена студија такође је показала да су више температуре повезане са нижим бројем случајева појављивања Ковида-19, али истиче да само температура не може да објасни глобалну варијацију у броју случајева.
Још једно до сада необјављено истраживање предвиђа да умерено топле и хладне климе највише погодују актуелној епидемији Ковида-19, а након њих су то сушне регије. Тропски делови света највероватније ће бити најмање погођени, кажу истраживачи.
Али без правих података о томе шта се заиста дешава у другим годишњим добима, истраживачи се ослањају на компјутерске моделе како би предвидели шта би могло да се деси током читаве године.
Екстраполација података о понашању Ковида-19 по годишњим добима заснована на ендемским вирусима корона – што ће рећи, вирусима који већ неко време круже међу људском популацијом – није лака.
Додатно је отежава то што су ендемски вируси сезонски из бројних разлога који тренутно не важе за пандемију Ковида-19.
Пандемије често не следе исте сезонске обрасце који могу да се нађу код нормалнијих епидемија. Шпански грип, на пример, доживео је врхунац током летњих месеци, док се већина епидемија грипа дешава током зиме.
„На крају очекујемо да ћемо почети да виђамо како Ковид-19 постаје ендемски“, каже Џен Алберт, професорка контроле заразних болести специјализована за вирусе на Институту Каролинска у Стокхолму. “
А заиста би било велико изненађење када он тада не би показао сезоналност. Велико питање је да ли ће осетљивост овог вируса на годишња доба утицати на његову способност да се шири у ситуацији пандемије. Не знамо засигурно, али морамо да држимо негде позади у глави да је то могуће.“
Морамо да будемо опрезни, стога, кад користимо оно што знамо о сезонском понашању других вируса корона да бисмо предвидели актуелну пандемију Ковида-19.
Али зашто су сродни вируси корона сезонски и зашто нам то улива наду у случају ове епидемије?
Корона вируси су породица такозваних „омотаних вируса“. То значи да су огрнути уљаним омотачем, познатим као липидни двослој, украшени протеинима који штрче попут шиљака круне, по чему су и добили име – корона на латинском значи круна.
Истраживање других омотаних вируса сугерише да овај уљани омотач чини вирусе осетљивијим на топлоту од оних који га немају. У хладнијим условима, уљани омотач се стврдњава у гумасто стање, као што се маст из куваног меса стврдњава кад се хлади, како би дуже заштитио вирус док се налази изван тела. Већина омотаних вируса обично исказује јаку сезоналност као последицу овога.
Истраживање је већ показало да Сарс-Цов-2 може да преживи и до 72 сата на чврстим површинама као што су пластика и нерђајући челик, на температурама између 21 и 23 степена Целзијуса и релативној влажности ваздуха од 40 одсто. Како се тачно вирус Ковид-19 понаша на другим температурама и влажностима тек треба да се тестира, али истраживање других вируса корона сугерише да могу да преживе више од 28 дана на 4 степена.
Вирус корона блиске сродности који је изазвао епидемију САРС-а 2003. године такође најбоље преживљава у хладнијим, сувљим условима. На пример, осушени вирус Сарса остајао је заразан на равним површинама дуже од пет дана, на температури између 22 и 25 степена Целзијуса и са релативном влажношћу од 40-50 одсто. Што су температура и влажност биле више, вирус је краће живео.
„Клима почиње да игра улогу зато што утиче на стабилност вируса изван људског тела кад га избаци кашљање или кијање, на пример“, каже Мигуел Араухо, који проучава ефекте еколошке промене на биодиверзитет у Националном музеју природних наука у Мадриду, у Шпанији. „Што дуже вирус остане стабилан у животној средини, већа је његова способност да зарази друге људе и изазове епидемију. Иако се Сарс-Цов-2 брзо раширио свуда по свету, највеће епидемије углавном су се дешавале на местима изложеним хладном и сувом времену.“
Његови компјутерски модели свакако изгледају као да се поклапају са обрасцем епидемије широм света, а највећи број случајева може да се нађе ван тропских предела.
Араухо верује да ако Ковид-19 има сличну осетљивост на температуру и влажност, то би могло да значи да ће случајеви вируса корона нагло скакати у различита времена широм света.
„Разумно је очекивати да ће се два вируса слично понашати“, каже он. „Али ово није једначина са једном променљивом. Вирус се шири са човека на човека. Што је више људи на неком месту и што више они долазе у контакт једни са другима, биће више заражених. Њихово понашање кључно је за разумевање ширења вируса.“
Студија са Универзитета у Мериленду показала је да се вирус највише ширио у градовима и регионима света где су просечне температуре биле око 5 до 11 степени Целзијуса, а релативна влажност ваздуха била је ниска.
Али било је великог броја случајева и у тропским регијама. Скорашња анализа ширења вируса у Азији коју су спровели истраживачи из Харвардске школе медицине сугерише да ће ова пандемија вируса корона бити мање осетљива на временске услове него што се многи надају.
Они закључују да је убрзани раст случајева у хладним и сувим покрајинама Кине, као што су Ћилин и Хеилонгђианг, уз стопу ширења на тропским локацијама, као што су Гуангси и Сингапур, сугеришу да раст температуре и влажности ваздуха на пролеће и у лето неће довести до пада броја случајева. Они кажу да то подвлачи потребу за свеобухватним интервенцијама јавног здравља како би се контролисала болест.
Ово је зато што ширење вируса зависи од много више ствари него што је просто његова способност да преживи у животној средини. И ту разумевање сезоналности болести постаје компликовано. За болест као што је Ковид-19, људи су ти који сада шире вирус, тако да сезонске промене у људском понашању могу такође да доведу до промене у стопи заражености.
Случајеви малих богиња у Европи, на пример, обично се поклапају са школском годином а смањују се током распуста кад деца не шире вирус међу собом. Тврди се да су огромне миграције људи око кинеске лунарне Нове године 25. јануара одиграле кључну улогу у ширењу Ковида-19 из Вухана у друге градове Кине и широм света.
Време може да се поигра и са нашим имунитетом и такође нас учини подложнијим инфекцији. Постоје извесни докази који сугеришу да ниво витамина Д у нашим телима може да има утицај на то колико смо подложни заразним болестима. У зиму наша тела праве мање витамина Д из изложености сунцу, углавном зато што проводимо мање времена напољу и зато што се кријемо од хладног ваздуха под слојевима одеће. Али неке студије су показале да ова теорија врло вероватно нема утицаја на сезонске варијације које виђамо код болести као што су грип.
Још контроверзније је да ли хладно време заправо ослабљује наш имунитет – неке студије сугеришу да јесте тако, али друге закључују да хладноћа чак може да повећа број ћелија које бране наша тела од инфекције.
Постоје, међутим, чвршћи докази да влажност ваздуха може да има још већи утицај на нашу подложност болестима. Кад је ваздух посебно сув, сматра се да то смањује количину слузи која облаже наша плућа и дисајне путеве. Ова лепљива излучевина ствара природну одбрану од инфекција и кад је нема довољно, рањивији смо на вирусе.
Једна интригантна студија коју су спровели кинески научници сугерише да постоји нека врста везе између онога колико смртоносан Ковид-19 уме да буде и временских услова. Они су проучили скоро 2.300 смрти у Вухану, у Кини, и упоредили их са влажношћу ваздуха, температуром и стопом загађености на дан кад су се десиле.
Иако оно тек треба да буде објављено у неком академском часопису, њихово истраживање показује да је стопа смртности била нижа у данима кад су степен влажности и температуре били виши. Њихова анализа сугерише и да је у данима када су разлике у максималним и минималним температурама биле веће и стопа смртности била већа. Али овај рад углавном је заснован на компјутерском моделу, тако да тачна природа ове везе и да ли ће бити забележена и у другим деловима света тек треба да се истражи.
Будући да је вирус који изазива пандемију Ковида-19 нов, мало је вероватно да ће много људи, ако ико уопште, имати имунитет против њега све док се не заразе и опораве од болести. То значи да ће се вирус ширити, изазивати заразу и болест на другачије начине од ендемских вируса.
Ваздушни саобраћај био је главна путања којом се вирус раширио толико брзо светом, каже Виториа Колица, директорка истраживања у француском Институту здравља и медицинских истраживања. Али једном кад крене да се шири у оквиру заједнице, блиски контакти међу људима су оно што покреће тај пренос. Заустављање контаката међу људима требало би и да смањи стопу заразе. Управо је то оно што су многе владе покушале да ураде са све строжим затварањем јавних простора широм света.
„Још нема доказа за сезоналност Ковида-19“, каже Колица. „Бихевиорална компонента могла би такође да игра улогу.“ Али она упозорава да је сувише рано да се зна хоће ли предузете мере успорити ширење вируса. „Само по себи, могло би делимично да смањи ефективну заразност због смањења контаката преко којих би болест могла да се преноси.“
А ако се случајеви Ковида-19 заиста смање током наредних месеци, то би могло да се деси из разних разлога – превентивне мере као што су изолација и блокаде показале су се успешним; међу популацијом је почео да се гради све већи имунитет; или је можда утицало годишње доба, као што сугерише модел Џен Алберт.
„Уколико постоји сезонски ефекат, он би могао да замаскира прави утицај ова друга два“, упозорава Алберт. „У земљама у којима је строга блокада значила да није много људи било изложено вирусу, не бих се изненадила кад бисмо видели други талас у јесен и зиму.“
Чак и ако Ковид-19 не буде показао извесну сезонску променљивост, мало је вероватно да ће нестати у потпуности током летњих месеци, као што су неки сугерисали. Али велики пад случајева могао би ипак да донесе неку предност.
„Кораци које предузимамо да бисмо спљоштили криву скупи су у економском смислу, али могли би да нам помогну да развучемо пандемију до лета“, каже Алберт. „Уколико вирус има извесна сезонска својства, то био могло да купи додатно време које је здравственим системима потребно да се припреме.“
А у свету који једва успева да изађе на крај са све већим бројем случајева, то би управо могло да буде време које нам је очајнички потребно.
ТопПрес/ Извор: Б92.нет, Новости онлајн