У регистрованим фирмама у привреди обим сиве економије смањен је у претходних пет година са 21,2 на 15,4 одсто БДП-а, али и даље свако треће предузеће послује у сивој зони, показала је анализа „Сива економија у Србији 2017“, коју је данас представио НАЛЕД.
Томе значајно доприносе нерегистроване фирме, које чине више од 17 одсто укупног броја привредних субјеката, наведено је у анализи.
Потпредседник УО НАЛЕД-а Горан Ковачевић каже зато да унапређење инспекцијског надзора у откривању нерегистрованих фирми мора да буде приоритет новог Акционог плана Националног програма за сузбијањe сиве економије.
Такође, како је рекао, неопходно је ефикасније санкционисање таквог понашања, јер је према налазима студије тек 24 одсто привредника или сваки четврти уверен је да ће пословање у сивој зони бити кажњено.
Он је рекао да постоји врло јасан сигнал да борба против сиве економије постаје наша свакодневница.
„Индекс сиве економије је показатељ организованости неке државе, што је организованија, то је мањи индекс и обрнуто“, рекао је Ковачевић додајући да су у Србији системске мере дале резлтате и да је јасно да је цела држава на зузела став да сива економија треба дугорочно да се решава.
Навео је да се привредници сада лакше опредељују да уђу у легалне токове.
Ковачевић је рекао да је од 10 предузећа која су 2012. радила у складу са прописима осам је наставило то да чини, док је од 10 фирми у сивој зони осам одлучило да пређе у легалне токове.
Томе су највише допринели бољи услови за пословање, макроекономска стабилност, унапређенрад инспекција и ефикаснија наплата пореза.
Ковачевић наводи и да је проблем сиве економије, пре свега, проблем услова пословања, као и да привредник неће ући у сиву зону ако има поверење у државу.
Најмањи помак, како каже, остварен је у домену санкционисања пословања у сивој зони, а анализа показује да је најдоминатнији облик рада мимо прописа запошљавање без уговора и исплата зарада на руке.
Од 100 динара стечених радом у сивој зони 62 потичу од непријављивања плата, а 38 динара од избегавања евидентирања продаје робе и услуга, односно профита.
Добра вест је да је у односу на 2012. преполовљен број фирми које не пријављују запослене са 20,5 на 10,8 одсто.
Регистрована предузећа која део пословања обављају у сивој зони чине 16,9 одсто укупног броја фирми и њихов број занчајно се смањио у односу на претходну анализу када их је био 28,4 одсто.
Ковачевић је казао да је реформа инспекција добила нови замах и да се то види и кроз – бољу наплату пореза, која је била већа за више до 70 милијарди динара и раст формалне запослености за три одсто само у 2017. години.
Анализу је спровео НАЛЕД уз подршку Немачке развојнесарадње (ГиЗ).
На отварању скупа, на којем је учествовала премијерка Ана Брнабић и немачки амбасадор Аксел Дитман, констатовано је да је смањењу допринео већи прелазак предузећа из сиве у формалну зону.
Са растом вероватноће кажњавања ниво сиве економије опада за 11 процентних поена, а са растом вероватноће да ће казна бити плаћена и до 14 одсто.
Велику улогу може да игра и јачање пореске културе путем медијских кампања.
Анализа „Сива економија у Србији 2017“ спроведена је у оквиру пројекта „Подршка влади Србије у сузбијању сиве економије“, а аутори су професорка Економског факултета Горана Крстић и професор Правног факултета Бранко Радуловић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг