Foto- Wikipedia - PanoramioFoto- Wikipedia - Panoramio

Бели двор и сва уметничка дела у њему остају трајно у власништву државе Србије, каже директор Агенције за реституцију Стахиња Секулић и наводи да ће породица Карађорђевић бити обештећена по правилима која важе за све грађане.

Секулић је подсетио је да је Агенција за реституцију одбијла захтева за враћање Белог двора породици и издала решење о томе.

„Ту нашу одлуку је потврдио другостепени орган. Управни суд је донео одлуку којом је заправо потврдио да се Бели двор не може вратити у натури, али да породица Карађорђевић има право на обештећење“, рекао је Секулић за Танјуг.

Објаснио је да је износ обештећења лимитиран на 500.000 евра по старом власнику, који се дели на наследнике на период од 12 година у форми обвезница.

Правни заступник принца Александра Карађорђевића раније је најавио жалбу у случају да обештећење за Бели двор буде испаћено заједно са осталим некретнинама чије враћање траже Карађорђевићи, те рекао да Агенција за реституцију о Белом двору не сме ни да одлучује, јер би то требало да буде предмет посебног закона, Секулић поручује да ће породица Карађорђевић бити обештећена као и остали стари власници.

„Не постоји нека категорија грађана која је изузета од овога“, рекао је Секулић.

Упитан која је то имовина чије враћање траже Карађорђевићи, Секулић је рекао постоје три групе имовине – Бели двор са околином, објекти у центру града, плацеви и куће које су срушене и задужбина Карађорђевића.

„У обештећење ће ући имовина која се налазила у Београду. Задужбина је формирана као задужбина и она не улази у поступак реституције, а Бели двор је решен. Није то у неком обиму велика имовина, али ће бити решено као за остале грађане“, каже Секулић.

Навео је да ће законодавац регулисати коришћење Белог двора.

„Што се тиче евентуално доношења закона, законодавац ће проценити, али сад је готово неусмњиво да Бели двор остаје у власништву државе Србије“, рекао је Секулић.

Према подацима Агенције за реституцију, поред Дворског комплекса, Карађорђевићи између осталог траже враћање Студентског дома у Булевару краља Александра, коју је као задужбину основао краљ Александар Први Карађорђевић, као и зграду данашњег Архива Југославије у Улици Васе Пелагића, објекта који је подигнут и који је служио као Дом краља Александра Првог за ученике средњих школа.

Траже и имовину конфискованих предузећа, међу којима је рудник и фабрика Шевица, рудник Волуја, односно Фабрика за прераду златне руде у Глоговици, Угљени рудник Сиколе, Лабораторију за прераду злата Несреница, Лагер у реци Пек, руднике Бродица и Железник за ваљање златне руде, и то све као саставни делови рударског предузећа Нересница-Глоговица.

Поред непокретности, Карађорђевићи траже враћање бројних покретних ствари, међу којима су збирке различитих врста уметнина, посебно слика, накита, предмета од злата, сребра, платине и порцелана, затим сребрне и позлаћене сервисе за чај, послужавнике, вазе, огледала, украсне предмете, медаље и одликовања, као и читаву дворску библиотеку.

Архитекта Драгољуб Ацовић каже да би правично решење било да држава исплати тржиштну надокнаду Карађорђевићима, ако жели да Бели двор задржи у свом власништву, те да није тачно да држава новца нема.

„Како то тржишна норма важи за све, осим за оно што држава треба да плати? Нека се држава организује тако да може да плати“, рекао је Ацовић за Танјуг.

Навео је да ће Карађорђевићи добити нешто што се еуфемистички назива обештећење, те да је држава арбитрарно прописала максимум од пола милиона евра по старом власнику.

„Ако имовина коју представља Дворски комлекс укупно вреди 500.000 евра онда се пропорционално гледано обештећење за просечног наследника одузете имовине креће између 1.000 и 5.000 евра“, каже Ацовић који је и члан Крунског савета.

Невео је да је будућа употреба Двора посебна ствар и ако је намера да буде музеј, онда та музејска установа треба да има свој изложбени део и традиционални део.

Поједини објекти, како је навео, као што је на пример некадашњи Краљевски двор у Лисабону је званична резиденција председника државе у којој он, истина, не борави, али користи један део за званичне потребе, док је иначе отворен као музеј.

„Нећете Карађорђевиће да вратите на власт, онда им бар дозволите да живе у делу музеја, јер и они су музејски експонат“, каже Ацовић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг